Opštinske novine

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Страна 987

њих, али културио формиранијих и морално јачих држава, као што је била стара Грчка. Хиљадугодишња историја и моћ Римске Империје имала је своје темеље у раној културној формираности римске психе. Изгледа да је ту моћну организацију старог света могло поколебати и разорити само Хришћанство као супериорнија, и ако искључива, етичка култура духа, коју су проповедали фанатизовани апостоли и која је чинила фасцинирајући утисак на масе. Државна организација Француске, најстарија у Европи, са најдужим и данашњим престижом на Континенту, има своје чврсте основе у моралној снази францускога народа, у материалној и духовној култури н>еговој и њеној „експанзији". Чак и успомена или традија о прошлом културном животу представља једну моралну снагу, као што је случај код српскога народа. Ја се не бојнм рећи да је знатан део националне снаге и упорнссти тога народа добијао подстрека у добро сачуваној традицији о „старој слави и величини", традицији која је преко народне поезије унета у један систем школског образовања и васпитања, у уметност и књижевност, која је створила идеју — водиљу о „освети Косова" и обнови старе, културне и државне моћи у новом облику и новој држави. Са реализирањем те идеје и стварањем наше нове државе прави значај питања наше културе, развијања и формирања културног живота у нас одмах се осетио и почео расправљати с више страна. С почетка, све чешће је говорено о нашој културној ориентацији ка Западу или Истоку; доцније о изградњи онште словенске културе и, на основи тога, о предузимању вођства у Европи; напослетку о нашој, југословенској култури, њеним могућностима и њеним смеровима. Ова трећа форма питања о нашој култури још је најконкретнија. Али још увек то питање се расправља сувише апстрактно, без везе са земљом, у крупним дедукцијама које су подложне критици. Јасно је, међутим, да се мора знати одакле треба почети, шта се у датом тренутку може, и, што је најглавније, а на што се никада не обраћа довољно пажње, поћи природним редом ствари, знати да се култура зида као и друга зграда, од темеља, и камен по камен. Југославија као нова државна организација, и Београд као њен главни град и престоница, имају у том погледу многобро.јне и крупне задатке, то је истина. Налазећи се у центру великих политичких догађаја за време ратова од 1912 до 1918, Београд је, предодређен својим географским положајем и политичком улогом, поднео врло много. Непосредно иза светскога рата, после победе, ослобођења и уједињења, он је, као град, чинио жалостан утисак. Прљав, порушен, напуштен од две трећине својих предратних становника, без најелементарнијих потреба, он је захтевао

хитну обнову. Не треба сметнути с ума, да су тада дошле и друге невоље, Растурено становништво престонице враћало се из свих крајева земље, из иностранства, али често није налазило крова. Поставши одмах политички и административни центар нове државе, Београд је имао одмах да прими и знатан прилив становништва, почевши од чиновника, трговаца, радника, који су били потребни за радове на обнови, до сиротиње која је била упућена да ту тражи хлеба или помоћи. Технички и социални задаци београдске Општине били су врло компликовани у го доба; али је Београд за десет година направио несумњиво огроман напредак. Ко зна предратни Београд и онај иза рата, тај мора признати да је он сада са свим друга, модернизирана и европска варош. Велики преображаји извршени су и у старој вароши и на периферији града и у околини. За основне потребе културнога живота у престоници учињено је много. Тај напредак Београда у правцу материалне културе не могу оспоравати ни најокорелији браниоци уских традиција и „старога, доброг времена". Треба се сетити да је у Београду, пре рата било свега два купатила; да су купатила у приватним становима била права реткост; да је Београд, изузимајући две-три улице у центру, био цео калдрмисан старом „турском" калдрмом, „овчјим главама" како су говорили Французи; да су недовољно уређене и нечисте пијаце састављене од дашчара и пуне пацова биле на најважнијим тачкама у вароши; да је Београд био славан по страховитој прашини; да је хигијена и естетика града била сасвим запостављена. Данас је, да не ређамо даље, сасвим друкчије. У хигијенском погледу и естетичком изгледу вароши напредак је несумњиво велики, скоро неочекиван. Све што треба није додуше учињено, јер се све, за релативно кратко време од неколико година и не може постићи. Остатака из прошлости, примитивног отправљања извесних послова (утамањивање паса, износ фекалија из кућа без канализације) има још. Извесни крупнији радови, важни с обзиром на саобраћај, и естетику града чекају на ред. У томе смислу нека Је напоменуто да су обале Дунава и Саве, двеју великих река које опасују престоницу и које би за сваку варош претстављале најлепше делсве града, са кејовима, шеталиштима, са чистим свежим ваздухом, у Београду најзапуштеније, скоро неприступачне, претворене у сметлишта, у легло инсеката, и служе ширењу непријатног задаха. Благодарећи иницијативи данашње општинске управе, можемо рећи да ће ово стање на обалама Саве и Дунава бити ускоро поправљено, и да ће ти најзапуштенији крајеви добити културан изглед, саобразан изгледу осталога Београда и његове околине.