Opštinske novine

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ =

Стр. 177

Хамлетова нешто најниже: Хамлет, да је био прави човек, убио би стрица баш зато да не би дошло до те родоскрвности! Тачна је Николајевићева анализа и сцене на гробљу, где он истиче да је Хамлет сасвим веран енглеском империјализму. Хамлет, држећи Јоркову лобању не пита за неког мислиоца, Платона или Аристотела, него за лобању територијалног освајача — Александра Македонског! Као писац и мислилац, Николајевић је по превасходству једна интуитивна природа. Великом дару и обилној интелигенцији придружила се овде и ретка ерудитивност. Николајевић је — а то је, такође, од огромне важности — писац који осећа свој матерњи језик. Он је обогатио нашу књижевност многим речима, спонтано нађеним или скованим потпуно у духу нашег језика. Његове речи, па и многе фразе, обрти, усво.јени су и постали су саставни део нашега стила. Душан Николајевић је врло много и реформатор нашега стила. Ми бисмо рекли да су у новије доба три писца наша међу првима, највише учинили да се створи и изради стил наше књижевности. То су Слободан Јовановић, затим Јован Скерлић и Душан Николајевић. Занимљиви посао будућих књижевних историчара биће да испита и подвуче рад ове тројице на формирању стила у нас. Са таквим именом, Николајевић је, кад је његова прва драма Многаја љета стављена на репертоар Народног позоришта у Београду, пробудио опште интересовање. Одмах, својом првом драмом, Николајевић је освојио широку београдску публику, ушавши у први ред наших драмских писаца. Драма Многаја љета има доста техничких недостатака, местимично је брзо писана, монолог Јованов претерано је дуг и развучен, али су Многаја љета једна велика социјална београдска драма, широкога замаха и изванредне психолошке анализе (на пр. сцена са уништавањем тестамента). Многаја љета осећа.ју средину, знају све покрете једног дела београдског света. Тако је Николајевић својом првом драмом обновио и реформисао социјалну драму, створену бар у комедиографском облику Стери.јом, и изградио праву београдску драму. У историји наше драмске књижевности ту је његов значај. Српски књижевни гласник с разлогом је поредио драматичара Николајевића са Бомаршеом. Као драматичар Николајевић дела у два правца. Он је реалиста, кова Балзаковог и симболичар. У овогодишњем Југословенском додатку бечке „Нове слободне пресе" наш познати књижевник Вељко Петровић реферисао је о нашој савременој књижевности. Овом приликом је Петровић правилно одреди место које припада Николајевићу као —

драматичару. Он је неоспориво на челу генерације драмских писаца, која је дошла после Нушића. Истичући Николајевићеву снагу као драмског писца, његове философске и социјалне тенденце и симболичност, Вељко Петровић је боље неко ико пре њега осетио праву вредност драматичарског стварања писца Многаја љета, Пароле, и Преко мртвих. Д-р Прохаска, професор университета у Прагу и познати словенски критичар, пише, да је драматичарска делатност београдског књижевника Душана С. Николајевића близу генијалности. То је тачно. Драме Николајевића, ма да нису без многих недостатака, носе отисак једне изразите генијалности. Сцена код Николајевића врло често има нечег што је по психологији близу на|интуитивнијим познаваоцима људске природе, а сценски, сцена Николајевићева прикује често -гледаоца као да је Шекспирова. Све три београдске драме Николајевића, које су у органској вези, увеле су нашу београдску драму у светску књижевност. Критичар париских Књижевиих Новости, пишући о појави Многаја љета то је изванредно лепо и тачно запазио. Београдске драме Николајевићеве су у органској вези и претстављају једну унутрашњу целину, али је задовољство констатовати да се Николајевић као драматичар и даље непрекидно развија! Од Многаја љета, па преко Пароле до Преко мртвих, Николајевић се продубљава. Његова психологија постаје оштрија и са више система. Стил више драмски, концизни.ји. У Пароли силази Николајевић у психологију балканског дегенерика, који се често срета у београдском „парајлијском" друштву. Ми смемо и можемо тврдити да је овде наш Николајевић у психолошко.ј анализи Ђорђа Јовановића много дубљи од Пана јота Истрати ја. Ни.је обична способност Николајевићева да запажа и душевне абнормалности. Са широком и драматичарском силином изводи он на позорницу лудзке, а ваља подвући, да је Николајевић у београдској драми Пароли не само уметник него и ерудит, који је визионерно медицински тачан. По мишљењу стручњака, Николајевић је са научном верзираношћу, невероватном за једнога човека коме медицина није струка, изнео јунака Пароле и остале ненормалне београдске типове својих драма. Парола је потврдила, и својом буром у јавности и критици, учврстила углед и место Николајевићево као нашег најбољег друштвеног драматичара, специјално београдског живота. После Пароле Николајевић, пооед успешног публицистичког и есекког рада, где је увек био и остаје најснажнији, као доаматичар у Волга, Волга, напушта београдску дра-