Opštinske novine

Стр. 182

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

пуцњавом. Публика је мање патила од тога, више уметник иа позорници, која је за доњу дворану спојена степеницама. Несумњиво из тих разлога Хуберман ове сезоне није хтео да дође у Београд, ма да је дао концерт у месту на два часа далеком од Београда, у Новом Саду. После наведених примера, и свега напред изложеног мислимо да није потребно доказивати хитну потребу једне савремене концертне дворане у Београду. Њу тражи музички живот престонице. Њу Београд мора да створи и као престоница и као најјачи културни центар у земљи и као град, који води рачуна о својим културним потребама. Београду недостаје музичка кућа, музички храм. Потребно је једно место, један ценгар, једна зграда, у коју ће се скупљати сви музички уметници и музичка публика, једна дворана, која ће пружати све могуће угодности и уметницима и публици, и која ће својом привлачношћу и угодношћу подизати ниво наше музичке културе. Музичка дворана је потребна и филхармонији и музичким школама и певачким друштвима и уметницима, који нам долазе са стране. Та дворана треба да има око 2000 угодних места из разлога, што ће при великом броју улазница исте моћи бити јефтине, што ће ниске цене привући велики број публике и што ће Београд у кратком времену порасти У становништву већ и самим тиме, чим мостовима буде везан за Земун и Панчево. Та дворана, грађена искључиво за концерте великога стила, служила би и за друге сврхе. У њој би се могле давати забаве, игранке, предавања и т. д. Само је у овом случају ситуација обрнута. Дворана, која је грађена специјално за концерте, употребиће се за игранке, предавања и т. д. по нужди, а

неће се на пример учионица по нужди претварати у концертну дворану. Не мислимо овде да улазимо детаљно у план и димензије такве једне концертне дворане, која мора имати оргуље, велики концертни подиум за извођење великих дела с оркестром, хором и солистима, велики број споредних просторија и т. д. Нама је била тенденција да преко органа Београда покренемо то важно питање. А њега треба да прихвате и на његовом остварењу да сарађују сви музичари и све музичке организације, у првом реду Београдска филхармонија, Музичке школе и певачка друштва. Исто се тако не може ас1 ћос рећи, ко треба да поднесе материјалне издатке за изградњу концертне дворане. Ако она буде грађена уз консерваторијум или уз Музичку академију у Београду, онда ће њена изградња пасти на терет државе. Ако се концертна дворана гради одвојено од државне музичке школе, онда несумњиво један велики део герета треба да падне на Београдску општину, јер ће она ући у састав културних установа Београда. Можда би се она могла подићи у заједници са којом музичком установом, чије се потребе поклапају у погледу концертне дворане. Можда у заједници са Београдском Радио-станицом. Можда ће се јавити и који легатор, који би припомогао остварењу ове потребе. Свакако питање је зрело и актуелно. Његово решење зависи поглавито од решења финансијског проблема. А при решавању финансијског проблема треба имати на уму: да се зграда зида за будућност, да не треба да је луксузна и скупоцена, али угодна и довољно пространа, с обзиром на нагли напредак Београда.