Opštinske novine

Стр. 564

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

против туберкулозе потребно је законом створити велики државни фонд на бази једног новог приреза са прогресивним оптерећењем. XXII) Подизање у свима манастирима ваздушних лечилишта, евентуално и мањих санаторијума, који би се издржавали из богатих манастирских средстава. XXIII) Да законски буде обавезно лечење туберкулозе и пријава оболелих. То би (без претензија на исцрпност) био низ мера из области јавне профилаксе. У индивидуалну (личну) терапију долазе лечење појединих болесника: инјекцијама, сунчањем, пнеумотораксом, унутрашњим лековима итд., у коју као нестручни, не улазимо. У општу, колективну терапију и њену акцију против туберкулозе долазе: подизање санаторијума и антитуберкулозних болница са што већим бројем постеља. Обично се узима да једна градска болница за лечење туберкулозе треба да има онолико постеља колико у респективном граду, или варошици просечно годишње умире лица од туберкулозе. Према томе Београд би требао да има око 800 постеља, Загреб око 500, Љубљана 400, Сарајево око 250, Нови Сад око 200. Све друге веће вароши од 100—150 постеља; мање 40—100; најмање 20—40. Сеоске болнице 5—15 места. У болницама има да се спроведе начело сепарације туберкулозних болесника до крајњих граница. Санаторијуми најбоље је да буду чисто градски за веће вароши, или обласни, бановински где нема великих градова, који би терет њиховог издржавања могли да приме на себе. Када се са гледишта опште корисности

посматрају социјална профилакса и терапија — прва је далеко важнија јер је, разуме се, безмерно корисније и значајније да се туберкулоза у друштвеној заједници сузбије и савлада, да се наша.раса ослободи од тог страховитог непријатеља, него да се један, два или десет болесника лече и излече од туберкулозе. Зато, најзад, и сва пажња, и сва акција градских културних муниципија има да буде концентрисана на комунално-социјалну предохрану, остављајући терапију као чисто стручну ствар, компетентним лекарским, ф гизиолошким круговима. Да би се остварио овај овако замишљени план и програм и да не би остао само утопистичка фикција добронамерних људи, потребна је једна читава духовна и материјална мобилизација свију нас, од првог до последњег човека, од најмање сеоске општине до југословенске престонице и целе државе. Поред свега тога, поред опште мобилизапије рада и напора, неопходно је потребно да се многе и многе реформе санкционишу законом. Има једна диктатура, коју сваки мислени човек одобрава, а то је диктатура прогреса. Ко њу неће — тај жели анархију, хаос и неред! Жеља нам је била да ова студија са низом конкретних предлога у најзбијенијој форми једнога есеја послужи нашим градским општинама и свима осталима као индикатор у борби противу туберкулозе све док према већ сређеном предлогу потписанога, Лига против туберкулозе не припреми једну исцрпну књигу, у којој ће бити изнета и описана сва средства, која културни народи употребљавају прогив овог најужаснијег непријатеља човечанског рода.