Opštinske novine

ОИШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр. 627

Пораст дифгерије карактеристичан је не само за Београд већ и за целу Краљевину и за иностранство. Последњих година примећује се општа тенденција повећавања морбидитета и морталитета од дифтерије. Гениус епидемикус еволуира непрестано у страну повећане вируленције. Ова појава повећавања вируленције констатована је и код нас у Београду. У вези са првим симптомима егзацербације дифтеричних обољења Хигијенски отсек предузео је низ енергичних мера око сузбијања дифтерије и то: 1. превентивно пелцовање; 2. изолацију болесника; 3. истраживање клицоноша помоћу бактериолошке диагнозе. Превентивна вакцинација вршена је у школама и општинским амбулантама бесплатно помоћу анатоксина по Рамону и мешовите вакцине по Дику-Габричевском-Рамону. Ова комбинована метода показала се као ефикасна и веома практична, а нарочито из разлога, што се обично кретање дифтерије и шарлаха развија паралелно. Свега је пелцовано против дифтерије 1221; комбиновано против шарлаха и дифтерије: 756; само против шарлаха: 461. У ширем обиму спроведено је пелцовање против шарлаха у школским поликлиникама где је пелцовано: 6583 ђака. Пелцовано је против великих богиња у општинским амбулантама 1223. Кретање црвеног ветра V већини случајева иде паралелно са шарлахом. Међутим, у току последње гри године овај паралелизам не постоји. Црвени ветар 1928 год. 312; 1929 год. 258; 1930 год. 332. Већина случајева црвеног ветра су спорадични случајеви без икакве Еезе једнога са другим. Они су тако рећи аутохтони. Према томе, незнатно повећавање те болести не стоји у вези са недовољним превентивним мерама него са повећаном вирулентношћу проузроковача црвеног ветра. Остала акутно заразна обољења заступљења су релативно малим бројем случајева, као што се то може видети из приложене табеле. (Види табелу кретања заразних болести за 1930 годину). Поред изолације болесника и пелцовања вршене су дезинфекције као мере спречавања заразних золести. У току 1930 год. било је извршено завршних дезинфекција свега: 2.200 (види табелу извршених дезинфекција). Обавезно превентивно калемљење деце против великих богиња вршено је према Правилнику Министарства социјалне политике и народнога здравља од 1 маја па до 30 септембра закључно. Калемљење је вршено у општинским амбулантама и појединим основним школама, т. ј. у седам подељених

реона. Ово је чињено да би се олакшало родитељима да доводе децу на калемљење. Пелцовање је вршено у централној амбуланти свакога дана, а на осталим местима само недељом. Свега је калемљено: 1223 лица. Овај број калемљене деце и сувише мали према броју новорођене деце, Ово се да објаснити тиме што многи родитељи дају своју децу да се пелцују код приватних лекара који нажалост не извештавају о томе отсек јавне хигијене. Позив за калемљење вршен је преко новина, путем плаката, као и преко радиа. Калемљење су вршили општински лекари, а административни посао су обављали чиновници и школске сестре. Морталитет Целокупни моргалитет 1930 године опао је према претходним годинама без обзира на знатан пораст становништва Београда за последње три године, а што несумњиво сведочи о побољшању општег нивоа хигијенских и здравствених прилика. Морталитет 1928 год. 3218 (15,23%) 1929 год. 3436 (14,94»/о) 1930 год. 2597 (11,10%) Апсолутни морталигет за последње три године приметно опада, а још приметније опада релативни морталитет прорачунат на 1000 становника. Ова чињеница је од велике социјално-медицинске вредности, коју нарочито констатујемо овде приликом годишњег извештаја рада социјално-медицинских установа. Релативни морталитет мора бити овако исирављен према стандарту становништва. Ова корекција била је изведена за 1929 годину, базира.јући се на податцима пописа из те године. Према томе морталитет за 1930 годину израчунат је према стандарту становништва треба да буде 16,65 ако усвојимо да је у 1930 години добна структура становништва у Београду остала приближно иста као и 1929 годИзводећи детаљније морталитет за 1930 год. он ће се распоредити према главним групама интернационалне номенклатуре узрока смрти овако:

годинама

1928

1929

1930

све акутне заразне болести

239

164

145

т. б. ц. свих форми

739

811

568

сифил. гнојна и септ. инфек.

рак и малигни тумори свих

форми

124

145

129

опште конст. болести

нервне и душевне болести

254

315

264

болести органа за крвогок

314

342

320

болести органа за дисање

545

659

410

болести органа за варење

349

364

235

урогениталне и венер. бол-

118

стат. пуерпер