Opštinske novine

Стр. 628

ОПШТИНСКЕ Н О В И Н Е

болести коже

8

14

10

болести детињства

62

91

77

самоубиства

78

78

50

убиства

15

11

7

несретних случајева

103

82

57

све друге болести

89

38

20

старост

55

73

61

узрок смрти непознат

49

8

57

Свега Београђана: 3218 3436 2597

Морталитет према детал,ној интернационалној номенклатури узрока смрти разраћује се у Отсеку и биће накнадно објављен заједно са другим демографским податцима за 1930. годину. Специјални морталитет из групе акутних болести који је већ обрађен, у опадању је према претходним годинама. Свега је умрло от ових болести 145 Београђана тј. око 5,58% од целокупног морталнтета. У социјално медицинском погледу нарочито је интересантна констатација висине морталитета од туберкулозе, ове страшне социјалне болести, чије сузбијање стоји као акутна задаћа садашњости. У току три последње године почевши од 1927 год- и закључно са 1929 год. морталитет од туберкулозе ко 1р80 и морбидитет је перманенто растао до 1929 год. закључно. 1930 године без обзира на пораст становништва апсолутни морталитет од туберкулозе пада, а још маркантније опада релативни морталитет. Умрло је од туберкулозе (апсолутни морталитет) у годинама: 1927 1928 1929 1930 590 739 811 568 Релативни морталитет у годинама: 1927 1928 1929 1930 20,12% 22,97%' 23,73% 21,9% Морталитет на 1000 становника у годинама: 1927 1928 1929 1930 3,64°/оо 3,50°/оо 3,53°/оо 2,43°'оо Као што се из горње табеле види, морталитет од туберкулозе процентуално је заузимао 1929 године 23.73%. а 1930 године 21,9% општег морталитета Београђана. Исто тако морталитет од тубепкулозе на 1000 беогоаћана показ\ме тенденцију пооаста до 1929 год. закључно- Међутим 1930 год. прави у овом смислу изузетак: умирање од туберкулозе опада до 2,43°/оо. Разноврсне форме антитуберкулозне акције које се чине у последње време још ће смањити морбндитет и морталитет од ове социјалне болести. Даља детаљнија проучавања морталитета и њихових узрока представљају бесумње велики социјално-медицински интерес; у овом правцу Одељење наставља статистичку обраду материјала.

Санитетско полицијска служба Хигијенски Отсек, а у исто време и хигијенска служба, били су дефинитивно формирани половином јула 1930 године, када је Отсек добио свога Шефа и сво ју администрагивну функцију предвиђену законским прописима. Спроведена је координација рада појединих установа на бази хигијенских прин- > ципа, који се диктирају комуналним потребама града и јавног живота. Капацитет административног посла Отсека био је доста велики. Кроз деловодни протокол прошло је V току 1930 године: стручних аката и предлогд 361; кроз књигу казни прошло је 4025 предмета; кроз књигу заразних болести 1678 бројева; кроз књигу лечених лица у Пастеровом Заводу: 365; кроз књигу налога за дезинфекцију: 2200. Свега је прошло кроз административне књиге Отсека 8629 бројева, осим реферата за казну који су спроведени кроз деловодник Дирекције. Рад је био највише сконцентрисан на контролу животних намирница- Још јула месеца Хигијенски Отсек упоредно са општинском анкетном комисијом одређеном за преглед пекарница предузео је систематски хигијенско проучавање питања београдских пе карница разрадивши специјално за ову сврху формуларе. Хигијенски Отсек је суделовао у изради правилника о пекарским радњама и израдио 1 'е специјално-медицински елаборат о београдским пекарницима публикован у Београдским Општинским Новинама. (..Београдске пекарнице у светлости хигијене"). Пореа систематског проучавања пекарница Хигшенски Отсек је радио на хигженском попису осталих радњи животних намирница v циљу да се организуЈе поавилна 'евнпенција ових радња. Ова1 посао био 1 *е отпочет августа месеца. Извошен 1 'е хигијенски попис свих месаоница и кобасичарница, млекарница, ашчиница и народних к\м'ни. Питању млека Хиги1 *енски Отсек наоочито 1е много поклањао пажњу као главном поодукту исхране становништва, а нарочито деце. Поред постојеће групе контролора оргаиизована је још 1 'една група ветеринарских контролора ко.ја је радила на свакодневној контроли млека. Просечно је прегледано 80—100.000 литара млека, у току месец дана и контролисано је 1.000—1-200 млекара. Свега у току године дана било је реферисано 1281 млекар. Прегледано је млека 864.640 литара. Просечни проценат масти пијачног млека знатно превазилази норму (3,4%) за маст угврђену за београдску пијацу. Просечни проценат масти септембра месеца био је: 3,74% Просечни проценат масти октобра месеца био је: 3,88%