Opštinske novine

Стр. 648

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

му је унапред зајемчено са годинама службе. За њега је битно повећавање прихода, а не смањивање расхода. Њима се унеколико прикључују са сродним схватањима и многи приватно чиновнички и службенички елменти становнишгва. Конјуктура или депресија у привреди не тангира директно друштвену и личну егзистенцију тога дела Београђана, док евентуално лагано и недовољно падање цена код животних намирница чини тај део становника још индолентнијим према проблемима скупоће. Онај други, бројно огромно већи, потпуно сиромашни део Београђана у великој мери и нема једног правог стандардизованог живота, због чега неможе ефикасније ни да опонира скупоћи. Тај део потрошача притиснут је привредном кризом, због које мора да врши непрекидно редукцију код свих својих потреба, па и код хране. Због тога ми у Београду имамо већ неколико година

Поделом ових количина потрошње на број растућег становништва утврђује се консекветно и неуздржано сужавање опсега потрошње у Београду. Није потребно после овога никакво нарочито оштроумље, па да се види страдање живог, физичког и душевног Београда, коме треба помоћи модерном и широком комуналном интервенцијом. .Јер, ма колико привредна структура Београда била посредничко-грговачка и чиновничко-службеничка, и, ма колико због тога сталешка диференцираност осталог становништва била недовољно изразита и мозаички шаренолика, то још не може да буде никакво оправдање за данашњу комуналну индиферентност Београда. Баш због тога, и због дуготрајне привредне кризе; па због скупоће кирија и сличног, нужна је и врло хитна једна комунална апровизациона интервенција у области пијаца и цена.

Седмогодишња потрошња (увоз) животних иамирница у Београду

и 5 =1 О и

1924 1925 1926 1927 1928 1929 1930

3 1_ и

м 8 < и з-

3 ГСЈ о. Ео 4 5

88.690 ! 178.132 ј 168.831 ! 340.390 440.189 562.204 501.826

944.325 1,036.889 1,191.366 1,320.553 833.989 1,621.745 1,471.271

>> 03 к с. га сх « 8 « О н 4 ™ >1 ® х о х

11,252.327 12,640.452 14,721.692 16,560.834 16,783,763 16,194 959 14,384.520

292.937 354.488 427.409 646.820 460.201 449.714 455.581

* I

860.758 1,166.220 1,352.458 1,391 687 1,136.396 950.580 1,150.000

5 о. 33 ^ М .ћ о 57 С ^ со С .Н,

706.687 1,102.986 980.747 987.330 975.536 1,685.990 1,033.798

I о си о о. Он >, и с «

К § О, о >9

1 § о §■ Е са

2 « I О- н ~ о

676.738 743.800 702.080 660.966 537.922 692.000 583.159

30,334.275 21,540.052 22,469.030 24,423.126 21,993.424 34,017.568 23,261.727

% н О О о. § аа ш а

3,062.112 6,761.331 10,091x67 8,167.844 9,903 910 12,091.199 3,089.303

со

ЈЕГ I § § и .г, м

1,623.792 2,751.329 1,694 549 2,986.355 2,979.257 2,068 610 3.307.233

Свега

2,284.262 8,420.138 | 102,538.547

3,087.150 | 8,008.099

7,473 074

4,596.665

177,949.202

53,257.3661 18,411.125

Седмогодишња потрошња (увоз) животних намирница и пића у Београду

Г одине

Пиринча

Поврће у киселом и сланом стању кгр.

Воће у сувом стању и у саламури кгр.

Шећер у коцкама, кристалу, прашку кг.

Јужно воће, а у 1929 г. и коре његове итд. кг.

Укупно свих врста килограма

Алкохолна пића

Укупно алкохолних пића литара

п: 9§ н С ч

сч м Н 4 * н 03 ч

1924 1925 1926 1927 1928 1929 1930

261.664 304.914 126.186 285.859 660.686 1,392.852 1,080.805

198.964 37.902 48.596 12.040 52.490 85.505 62.475

'9.450 105.555 109.329 97.462 180.257 126.263 156 290

4,503.893 4.979.371 4,535.755 4,218.542 4,115.504 6,012 538 5,620.676

121.917 596.890 381.689 323.274 493.526 1,743.521

54,948.529 54,300.311 59,001.384 62,423.082 62,547.050 79,695.248 56,158.664

1,668.837 1,347.588 1,934.995 2,014.713 1,721.471 1,483.172 347,402

8,851.359 8,465.093 8,988.379 8,557.945 8,231.225 6,836.637 8,115.373

5,211.141 4,918.599 5,171.329 5,661.080 5,124.496 5,481.987 5,187.888

15,731.337 14,731.280 16,094.703 16,233.738 15,077.192 13,801.796 13,650.663

4,112.966

497.972

794.606

33,986.279

429,074.268

непрекидно и релативно — а у понеким артиклима и апсолутно — умањивање потрошње животних намирница. СЕДМОГОДИШЊА ПОТРОШЊА. Опадајуће стање потрошње речито говори о једној великој и све већој потреби комуналне интервенције на пијацама животних намирница.

ОПАДАЊЕ ПОТРОШЊЕ МЕСА. Горе од свега стојимо са умањењем потрошње меса, као једне од најважнијих калоричних врста хране. Из следећих података види се та жалосна чињеница, по којој је већи број становника — неких 14—15 хиљада, у 1930. години потрошио мање меса но у 1929. години, када је било за толико мање становника у Београду.