Opštinske novine

Др. Сто|ан Павловић,' публициста ~

0 Исхрана Београда О опадању потрошње животниж намирница

II 0 самој исхрани београдског становништва може се доста писати, али о узроцима њене недовољности још више. Каузална веза, која постоји између сваке последице и њеног узрока, мора постојати и код појаве нашег сталног опадања погрошње животних намирница у Београду. То треба у интерсу највишега добра Београђана истраживати, расматрати, саопштавати и објективно критиковати, те тако послужити евентуалним могућностима исправљања и побољшања општих прилика. У томе циљу ми ћемо овде покушати да маркирамо неке евидентне чињенице, и да их једном практичном анализом вежемо са њиховим првородним узроцима, које би требало у будуће отклањати као некомуналне и нерационалне у компликованој данашњици. У главне узроке опадања потрошње животних намирница спадају, по нашем мишљењу: 1) Нарочита скупоћа станбених кирија и трговачких локала; 2) Недостатак сваке комунално-апровизационе политике на пијацама; 3) Трговачко - посредничка структура економског Београда; 4) Снажно и изразито чиновничко-службеничко обележје код београдског становништва; 5) Привредна криза уопште. Данашњи поратни Београд се модернизира и подиже на подлози својих разумљивих претензија. То је, међутим, у обрнутој сразмери са његовим економским пропорцијама, којим недостаје једно упоредно индустриско развиће. Због тога је рентовни капитал судбоносно и фатално обухватио укупни стандард живота у Београду. Он је кроз скупе кирије и закупе уопште угрозио одавно свако помицање на више, јер је суверено одузимао °Д ситних људи највећи део прихода и зарада. Он је, узто, поскупљавао режију код трговине и производње, чиме је петрефици-

рао високи и абнормални индекс цена у продаји на мало. Београд је нападнут многобројном ситном трговином, која узима абнормалне посредничке проценте у високим продајним ценама, и одлучно искљчује јаче падање цена код животних намирница. У Београду је било до скора — сада је то нешто мање евидентно — апсолутно неписмених људи који су упражњавали по 2 и по 3 радње једновремено! И, све то, са сопственим капиталом од максимум 30—50 хиљада динара. Београдски су потрошачи минимално отпорни према скупоћи, јер су друшгвено крајње хетерогени. Велики је процент оних који живе апсолутно независно од привредних прилика уопште; чији су приходи везани само за буџет државе и општине: чиновници, службеници и слични; па велики број рентијера, који су због већ речених прилика такође толерантни према скупоћи на пијацама, и знатан број оних чије је занимање у Београду неодређено и непознато, чини укупни београдски конзум готово инфериорним за сваку стварнију опозицију према скупоћи. Карактеристична је за нас Београђане констатација, коју је учинио претседник Општине београдске г. инж. М. Нешић приликом једне дискусије у општинском одбору о проблемима млека и хлеба. Из те се констатације види како су Београђани тридесет и неколико година долготерпљиво и благоглагољиво водили стерилну политику по питањима хлеба и млека... Све се то може објашњавати само реченим и следећим узроцима. Пописом од 1929 године нађено је у Београду разних чиновника 26.356, а сопственика и администратора разних добара 25.999. Чиновник Београђанин мисли врло мало о појевтињавању живота, а стално рачуна о својем хијерархиском помицању, које