Opštinske novine

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр. 657

могу остати у својим породицама. То је једна врста интерната за одојчад, где се она подижу вештачком исхраном и где добијају сву негу потребну њиховом добу. Цена ових пансиона је од 60 до 100 фр. месечно. У њима се примају и мајке са децом које немају сретстава за издржавање. Оне не само да доје своју децу, већ у исто време дају своје млеко и другој деци, којој је мајчино млеко потребно као и деци која су закржљала. И тиме оправдавају свој боравак и живот у овим установама. Око Пупониера које се налазе у провинцији, постоје врло често центри за подизање одојчади — то су групе породица које за извесну месечну награду узимају децу на чување. Та деца се доносе на сталан преглед у „Кап млека" која припада Пупониери. Свако дете пласирано у том центру, добија млеко из Пупониере која има своје стаје и своје краве, чије се млеко стерилизује и припрема за разне режиме у кујнама инсталираним нарочито за ту сврху. Све ове Пупониере деле се на Пупониере за здраву и Пупониере за болесну децу. „Кућа сасвим малих" је искључиво резервисана за децу туберкулозних родитеља. Она има својих 7 центра у које прима децу од 1-ог месеца до 2 године. У задужбини „Граше" и у центрима породичних смештаја д'Ортез иримају се деца туберкулозних родитеља одвојена од њих одмах по рођењу. Познато је да што је дете млађе, туберкулозна инфекција је бржа и опаснија. Она пак деца која остану поред својих туберкулозних родитеља, убрзо подлежу инфекцији и 75% умире најдаље у року од 6 месеци по рођењу. Сва деца пласирана по центрима антитуберкулозним, подижу се изван сваког додира са болесним члановима своје породице. Резултат ових установа одличан је. У центру Ортез од 1400 деце која су ту подигнута у року за последње четири и по године свега је био један смртан случај од дифтерије, а није констатован ни један случај туберкулозе. У Француској се законом обавезно врши активна вакцинација антитуберкулозна, вакцином Б. Ц. Г. Калмет и Герин дошли су до уверења после двадесетгодишњег рада и многобројних експеримената на животињама, да се једно дете може имунизирати против туберкулозе ако у току првих девет дана: 4, 6 и 8-ог абсорбује у трипут два милиграма Б. Ц. Г. који се даје новорођенчету у мало.ј количини на пола сата пре дојења. Данас се може рећи да је један велики део деце од туберкулозних родитеља спасен од ове инфекције помоћу Б. Ц. Г.

Фондација „Раг^иеГ' која се налази на острву Жат између два рукавца реке Сене, недалеко од Париза спада у хигијенске центре за одојчад и децу до треће године. То је један мали дечји рај, који сам ових дана посетила. У њега се шаљу деца из разних болница после извесних прележаних болести а којој је потребно дуго опорављење и добра нега, коју не могу добити у својим сиромашним породицама. У фондацији Раг^ие{ има 120 постеља; боравак је ограничен на 3 месеца, тако да кроз центар пролазе годишње 500 деце. Све опасности које се осећају у дечијим агломерацијама овде су избегнуте. Деца су увек један део дана на великим терасама или у башти, на сунцу, изношена на рукама болничарским или у својим колевкама. Захваљујући медикалном прогресу који је стриктно примењен у овом центру под управом господина Д-р МаШе1:-а бившег шефа дечје клинике на медицинском факултету и његова четири асистента, сва деца се овде опорављају и цветају здрављем. Сви странци који су посетили овај дечји дом са ретко модерном хигијенском организацијом, морали су бити узбуђени и осетити радост и симпатију према овој тако племенитој добротворној организацији и пожелети да виде једнога дана да се и у њиховим земљама остваре овако лепи и здравствени дечји домови. То сам и ја у пуној мери зажелела за наш Београд и његову још тако незаштићену децу. Заштита одојчади у Француској не ограничава се само на заштиту по рођењу, већ ова заштита почиње пре рођења, заштита преднитална. По свима акушерским одељењима постоје нарочити прегледи за породиље, тако исто и по многобројним диспансерима. Главни задатак ових прегледа је да уђе у траг сифилису код породиља и да третирајући мајку, третира индиректно дете чије се даље лечење наставља по рођењу. Актуелно, појам да треба лечити децу пре и после рођења ушао је у свет и борба против наследног сифилиса код деце данас је тиме много олакшана. У сваком диспансеру одређена су два дана недељно специјално за третирање сифилиса код деце и мајке. 1929 године могло се набројати око 353 диспансера антисифилистичних и према једној интересантној статистици породилишта „Вапс1е1о с^ие", морталитет код деце лечене пре и после рођења пење се на 5%, док код деце не лечене смртни случајеви пењу се на 62%. За мајке сиромашног стања и без потпоре очеве, мајке-девојке, постоје азили општински, где се оне примају бесплатно већ од седмог месеца трудноће. Поред ових оп-