Opštinske novine

ОПШТИНСКЕ Н 0 В И II Е

Стр. 663

холизам и проституција ће да бесне, а поред њих и њихов верни сателит —■ сифилис! Њих ствара беда данашњице, а они са своје стране ту беду чине још тежом и несношљивијом! Какве би се социјалне реформе имале да изврше, па да се ова наша тешка зла сведу на бар сношљиву меру у границама садашње друштвене формације? Које су то мере, које би се плански, са системом и реформаторском безобзирношћу требале да предузму, па да се наше друштво, придављено туберкулозном аждајом, ослободи ових мрачних полипа, који су га склупчали својим отровним пипцима?! Сада ћемо покушати да изнесемо све те основне социјалне мере за сузбијање алкохолизма и проституције. Идеално уништење алкохолизма -—■ то је питање срећне будућности народа. Али његово ограничење не само да је могућно него је оно и један императив, без кога су немогуће и неизводљиве многе социјалне реформе. Да би се могло да приступи читавом низу мера противу алкохолизма, потребно би било пре свега да се алкохол законски прогласи за монополисан артикал. Једна површна статистика показала нам је да у Југославији на дванаест и по милиона становника има око две стотине хиљада крчми, кафана, винарских подрума, бифеа и у опште продавница алкохолних пића. Сам Београд има преко 3000 оваквих разних радњи са продајом алкохолних пића. Тај је број огроман. Законом треба предвидети тешке услове за отварање нових продавница алкохола; а низом повлашћених мера фаворизирати радње које буду продавале пића без алкохола! На алкохол ударити што веће посредне порезе и тиме га поскупити до неиздрживости. Један теоретичар-псеудодемократски расположен, Д-р Улиам Томсон (Оксфорд) налази да би се тиме алкохол направио привилегијом имућних, оних који могу да га плате, и да би то била не само неправедна мера према народу(!) него и неефикасна, јер би пијаница и даље било. Али уважени економичар-професор Томсон губи из вида да се под алкохолизмом у социолошком смислу не разуме тетурање неколико пијаница или њихово пијаначко стропоштавање под сто, јер тога одврагног појава, — са којим има посла полиција а не социологија — има и у редовима високога клира, и у проређеним фалангама аристократије, и у класама богате буржоазије. Под алкохолизмом се разумева стално, хронично пијење алкохола од стране сиротиње, народа, ситних грађана, радника, малих економских људи, чиновника, војске, уопште хронично тровање алкохолом широких народних маса, јер гу алкохол изазива дегенерисање расе, пораст криминала,

јачање туберкулозе, ширење сифилиса и економско опадање народне снаге! И кад се алкохолизам тако схвати, онда је са свим ирелевангно што би он постао монополом новчане аристократије, која га може да скупо плати. Егалитет у тровању, једнакост у самоубилачком гушењу алкохолом, није демократија, као што проф. Томсон погрешно мисли... Хроничним пијаницама судским путем треба одузети сва муниципална права, а чиновнике, службенике и раднике по државним надлештвима не примати у службу ако су алкохоличари. А ако су већ примљени —- отпустити их! У кривични закон унети одредбе — слично немачком кривичном закону — да се пијанство има сматрати као нарочита отежавајућа а не олакшавајућа околност у извршеном злочину! Регулисати законом да радник пијаница нема права на накнаду штете из уреда за осигурање ако је стална или тренутна неспособност наступила услед пијаначког стања! Непоправиме пијанице интернирати у нарочите азиле и нагнати их на принудни рад или изучавање заната. Све младе чланове трезвењачких друштава ослободити са половином рока у војсци, ако су у својим друштвима прОвели најмање три године као уредни и савесни чланови! Ове би мере утицале и на појачање радне дисциплине у народу. Према државној статистици и према извршеној анкети српских земљорадничких задруга у нашој држави има 35% сеоских и варошких становника, који ниги су икада ишта радили, нити сада раде, нити ће икада драговољно радити! Ако се ова добра трећина нашега народа не натера на рад, принудним законским средствима, ми ћемо само у овом економски пропалом раду њиховом, односно у њиховом сталном нераду, губити годишње по 15 милијарди динара. А то је знагно више него што износи цео буџет око одржавања југословенске државе! То би биле у кратким потезима мере противу алкохолизма. Мере противу проституције биле би у овоме: Пре свега другог, као први и најважнији услов био би у томе да се надзор и врховна контрола над проституткама и женама сумњивог порекла и морала преда суверено у руке — женама! Има извесан низ проблема где су жене кобне, реакционарне и опасне! И има исто тако низ проблема за које су жене много бол^е од људи, природом и провиђењем одређене да их оне реше! Женама се не сме веровати у питањима