Opštinske novine
Стр. 662
ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ
пашћивање народних маса, за пораст процента туберкулозе, сифилиса и криминалитета, који су и без њега очајно велики. Данас извесно нема ни једног социолога и хигијеничара који би заступао стару и давно одбачену тезу о безопасној физиолошкој дози алкохола, која је човеку неопходно потребна за правилну исхрану и варење. На против, данашње стање науке тврди да је алкохол физиолошки штетан, психички — разоран, економски —- пустошан! Али на жалост он је и неизбежан. Алкохолизам је неминовни пратилац социјалне беде. Када су милиони бедних људи лишени сваке животне радости, они је вештачки налазе у дну пијаначке чаше. Ето нам пред очима Америке. У пркос све оштрине прохибиције алкохола, он се све већма производи, кријумчари и пије у колико криза и беспослица све више обухватају Северну Америку. Д-р Андерсен, ректор лондонске Академије социјалних наука, на једном месту у сво.јој социјалној статистици из 1930 год. износи ове цифре: Када је надница лондонског радника покривала све његове расходе и претицало му ппак нешто на културна разонођења, алкохолизам у Лондону опадао је тада неизбежно са 37%. Када су те наднице давале једва неопходни, најнижи минимум —■ алкохолизам се у Лондону опет враћао на злогласну првобитну меру, а када је стандард живота (1930 г.) био тако мали да се ни тај минимум животни није могао да покри.је —• потрошња алкохола у лондонским радничким квартовима гтела се изнад најгоре ситуације са читавих 28—32 %! То и Д-р Рајнхард из Берлина исто тврди у својој упоредној статистици зараде, алкохолизма и криминалитета. Најзад, то и сами можемо видети из упоредне статистике беде, исхране београдског становништва и потрошње алкохола у Београду за последњих пет година:
Упоредна статистика исхране и алко холизма у Београду од 1924-1930 год.
1 ВНИЕОЈ
Према службеним подацима била је просечна дневна потрошња животних намирница по становнику: грама
Према научном минимуму дефицит у исхрани:
Годишња потро шња алкохола по једном становнику у Београду била је (према служб. под.) литара:
1925
1227.1
34.53%
79.141
1926
1206.0
35.65%
81.186
1927
1280.1
31.70%
76.377
1928
1307.4
30.26%
66.610
1929
1312.9
29.95°/о
61.050
1930
! 1131,0
39.58%
79,636
Закључци, које нам пружа ова статистика. Прво : од 1924 до 1929 године најслабија и најмизернија година у исхрани београдског становништва била је 1926 год., ко.је се године бележи и први пут повишење у потрошњи алкохола. Друго: затим се од 1926 год. исхрана непрекидно побољшава а са њом упоредо потрошња алкохола сразмерно опада. Тако све до 1930 год. када се исхрана страховито срозава (са 17,539.779 килограма мање потрошене хране или са 16.71 % !) а потрошња алкохола повишава са пуних 15%. Дакле у години најслабије исхране и највеће беспослице и беде избачених фаланги радника, у години у ко.јој је остало 73% више незапослених радника него у 1929 год., према извештају Берзе рада у години у којој је страховита криза привреде својом редукцијом величине надница (просечна надница била је 26.10 динара — према тврђењу Уреда за осигурање радника) још јаче оборила стандард живота чак и упослених радничких маса у Београду, у тој се години први пут појављује на.јвеће повећавање потрошње алкохола, која је дотле била V непрекидном опадању! (Видели смо да 1930 тод. порастом беспослице, алкохолизма и, проституције доноси нам и пораст сифилиса са скоро 18%). Овде није од штете и у укупним цифрама показати колико Београд, град малог човека, радника и сиротиње, пије. Тако је према службеним подацима београдске трошарине — Београд за последњих седам годика попио 100,131.821 литара алкохола и то: 10,518.178 литара ракије, 32,568.632 литара вина и 57,045.011 литара пива, а све ово у вредности једне милијарде динара! Када животни стандард пада испод социјал« р ,,нуле" или се налази на тачци „смрзнућа" онда расту и алкохолизам и криминалитет и проституција. Они су та отровна троглава хидра која је својим змијским телом загрлила човечанство, и све га више стеже да му кости пуцају од среће и милине! . . Генитални сифилис зачет је V 75% случајева у пијаничком стању. а свих 92% код јавних и тајних блудница! Професионалних или не — то не мења суштину ствари. Из тога је први логичан закључак да сузбијањем проституције и алкохолизма има постепено да нестане и сифилиса у маси! Ми смо изнели да се у Београду попило 1930 год. алкохола за преко милијарду динара. Једина трговина, која безусловно цвета у Београду чак и под овим леденим сунцем економске депресије —- то је продаја пића! Цео свет у Београду пије: и младо, и старо, и женско, и мушко! Ту савети не вреде много. Прохибиција врло мало. Док се опште стање живота најширих народних маса економски не подигне на потребну висину, алко-