Opštinske novine

Приврсдна хронина Бсограда: Влвдв Мнленковић, новинар ( у Комунауша екодолсска лолдтика

Задаци комуналне политике великих гратских центара после рата проширили су се знатно. Ово приширење нарочито је обухватило економску област. У погледу економско-политичке акције на ' општјине је стављен читав низ нових задатака. Више није у питању да се општина стара о обезбеђењу снабдевања својих грађана и своје привреде најосновнијим потребама живота у великом граду: водом, осветлењем и канализацијом. Од Општине се данас тражи, пре свега, да има утврђен привредни програм да би се знало којим ће путем упућивати развијање гратског насеља. Да ли ће стварати индустријско-трговачки центар, које ће гране индустријске радиности највише да фаворизира (према томе одакле набављају сировину и радну снагу), какве ће повластице и у коме обиму давати, где ће и како изграђивати индустријско и трговачко насеље итд. Затим се од Општине тражи да се стара о издашном и јевтином снабдевању својих грађана најважнијим животним намирницама. И у овој области економске делатности тражи се интервенција Општине. У првом реду за хлеб, млеко и месо. Није, такође, више у питању да општинска власт у изузетним случајевима, који изазивају претерано дизање цена и скупоћу (у време рата, недостатка извесне намирнице итд.) интервенише нормирањем цена. Данас се тражи V извесним случајевима да Општина сама организује производњу и дистрибуцију животних намирница, нарочито за наведена три артикла. Тако се у неким градовима због скупе, нерационалне и нехигијенске производње хлеба тражи од тамошњих Општина да отворе своје млинове и пекаре. Исто тако има случајева да Општине организују сопствене млекаре и то не више само за мале количине млека потребне за исхрану одојчади, већ за подмиривање целокупне потрошње. Негде су Општине саме отвориле своје продавнице меса. Има и таквих случајева да Општине у својој непосредној околини потпомажу производњу земаљских производа (нарочито раног поврћа) које се доноси на пијацу и служи мерилом за одређивање цена итд. У области организације снабдевања, Општине или директно учествују ор-

ганизујући саме производњу и дистрибуцију) или, пак, сходним мерама у својој економској и финансијској политици утичу да се производња и трговина развијају у правцу највеће корисности по град и његов живаљ. Овде се не исцрпљује економско-политичка акција данашње велике гратске општине. За економско подизање и развијање градске привреде, нарочито оне ситније, Општина се мора постарати за обезбеђење нужног и јевтиног кредита. Тај задатак Општине данас остварују оснивањем својих штедионица преко којих на своме подручју врше прикупљање уштеђевина и потом њихову поделу онима који требају кредите. Ако су штедионична сретства већег обима онда се рад штедионице осећа и на новчаном тржишту дотичнога места утичући на висину каматне стопе итд. Општина мора данас да се стара и о уређењу свога радног тржишта, да организује помоћ за беспослене раднике итд. То би било неколико крупнијих економских задатака који се данас постављају на сваку Општину великог гратског насеља. Поред ових има и безброј ситнијих, мањег значаја, али сви они улазе у комуналну економску политику. Природно да овоме наметању нових задатака не може да избегне ни наша Општина. Пре рата Београд је био релативно мало насеље. Концентришући у себи већину привредне делатности предратне Србије њему је у главном ишло добро. Привредни развитак града ишао је стално напред и није се осећала готово никаква потреба за мешање Општине у његов привредни живот. Једини су били претставници радничке класе у општинском одбору ко.ји су с времена на време подизали глас у корист мешања Општине у привредни живот града, нарочито у погледу снабдевања и цена. После рата, међутим, измениле су се не само материјалне прилике, већ су се збиле и темељне идеолошке промене. На Општину и њене задатке гледа се друкчије. Сваки становник Београда данас је присталица мешања Општине у организовање производње и трговине животним намирницама, у регулисање цена итд. Једном речи, у Београду се после рата осе-