Opštinske novine

Стр. 672

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

тила потреба да његова Општина преузме на себе нове задатке, у првом реду економско-политичке. Ми нећемо овога пута да улазимО у питање — зашто Општина ове задатке није до сада преузела на себе. Напомињемо да за то има много разлога чије би излагање премашило оквир овог реферата. Циљ наш је да подвучемо чињеницу да наша Општина улази у ову фазу. А са проширењем њене политике, са узимањем нових економско-социјалних и финансијских задатака улази у нов период историје и сам Београд. Досадања комунална политика могла би се окарактерисати тако, да се о Београду, његовом напретку и развитку углавном мислило- Тако се бар приказује. Сада, међутим, настаје старање. У комуналном-политичком делању на економском пољу види се циљ, а, надамо се, ускоро ће се осетити и дејство првих мера срачунатих за постигнуће постављеног циља. У финансијској политици наше Општине (види изјаву финансијског директора г. др. Д. Ђулизибарића у ускршњој Политици) постављен је циљ, „да дажбине као општински приходи, постепено уступе место реалним таксама — таксама којима се надокнаћује учињена услуга, као што је случај код такса за осветлење, воду, канализацију и др."< Остварањем овога циља београдскај привреда нашла би се у положају да не би била оптерећена ниједном општинском дажбином (отпали би: прирез, трошарина, мерина итд.). То би дало нов полет београдској радиности, близу стотину милиона динара остајало би сваке године у привреди, ојачала би се конкурентска моћ индустријских и занатских предузећа што би допринело проширењу унутрашњег београдског тржишта с једне и извоза с друге стране. У вези са овим дошла је и реформа општинске трошарине које ће, како по свему изгледа, за годину две нестати из општинског буџета. Други извршени економски задатак претставља оснивање Штедионице и заложног завода, који је ових дана објавио биланс првог периода свога пословања. И ако је прва година рада Завода била посвећена организацији послова постигнут је у свему одличан успех. Ударени су најбољи темељи, изведена нужна организација, створено неопходно поверење и пошло се путем на коме ће кроз неколико година Општинска штедионица V београдској привреди играти видну улогу. Помагањем економски слабијег човека на једно.ј и развијањем штедње на другој гтрани доприносиће доста економском подизању и напредовању Београда. На крају прве године свога рада Штедионица има 1910 улагача са 16.8 мил. дин. улога. Сем тога по текућем рачуну има улога 0.8 мил. дин. На пољу омладинске штедње Штедионица је

развила васпитну делатност доприносећи на тај начин економском васпитању својих грађана. На дан 31 децембра 1930 од 10.000 омладинаца штедиша било је уложено 1.19 милиона динара. Стање есконтованих меница износило је 1843 у суми од 9.88 милиона динара. Меничне суме највећим делом крећу се од 2—4.000 дин. и то најбоље показује значај Општинске Штедионице по ситног београдског Човека. И заложни посао је почео да се развија. За сада се ограничава на хартије од вредности (4.3 мил. дин.) и на драгоцености (0.68 мил. дин.). У будуће ова грана послова ће се знатно проширити. Не мање важна улога Општинске Штедионице и у погледу уређења правилног функционисања општинске финансијске службе. Београдска Општина је Штедионицу основала из својих срестава, али као потпуно самосталну установу. Ово је прва установа ове врсте на територији предкумановске Србије и нема сумње да ће служити подстреком оснивању комуналних штедионица и у другим привредно важнијим местима. Београд је највише осећао потребу за оваквом једном установом, која би давала кредите сиромашним и економски слабијим грађанима и развијала осећај штедње. Од коликог су значаја овакве установе за привредни живот великих градова најбоље показује чињеница, да љубљанска штедионица има данас 388 мил. дин., а загребачка 323 мил. дин. улога на штедњу. У делокруг рада Општинске штедионице спадају ови послови: есконт по јевтиној камати, зајмови на залоге, исплате и наплате за трећа лица, примање улога на штедњу, вршење благајничке службе за рачун Општине, давање хипотекарних за-јмова, вршење куповине и продаје девиза и др. банкарски послови. Као што се види, делокруг рада је веома широк. Данас се Штедионица налази у стадијуму интензивног развијања свог делокруга рада- Она по статуту не да.је никакву дивиденду, јер јој то омогућује да даје кредите по најнижој каматној стопи, као и ломбардне зајмове и зајмове на залоге и хипотеке. Вршећи благајничку службу за Општину, Штедионица .је потпуно аутономна и Општина се показује према њој као и сваки други клијент. Посредно она тиме доприноси побољшању економскофинансијског стања београдске Општине. Већ у првој години рада благајничка служба за рачун Општине показује велико напредовање. Тако су све благајнице полагале Штедионици вишкове прихода за исплату општинских обавеза према Удружењу шва.јцарских банака у Базелу и Општем грађевинском а. д. у Београду; сем овога, извршено је и 17 других исплата у инистранству; жирирала је општинске акцепте за зајам; преузела је продају општинских таксених марака;