Opštinske novine

београдске

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ службени орган општине града београда

Излази дбапут месечно

Београд, 1. јули 1931.

Година ХПХ — Број 13

Годишша прегплата 150. — дин. На пола године . . 80. — дин. Претплату слати на чеко5. рачун бр. 54.300 Поштан. Штед. Београд

У реднић: Слободан Ж. Видакобић референт за штампу О. Г. Б.

Уредништбо и админиетрација: улица Краља Петра број 26/Ш Телефон 63-27

Милорад II- Зечевић Питање исхране Београда

Питање исхране Београда, које су г.г. Д-р Стојан Павловић и Слободан Ж. Видаковић покренули и последњих дана живо расправљају у „Београдским општ. новинама", нема сумње, од велике је важности и користи, јер статистичким подацима, брижљиво обрађеним, расветљена је у „Београдским опшг. новинама" неоспорна истина да се Београђани данас хране рђавом, нездравом, нерационалном и недовољном храном. Последице овакве исхране Београђана штетне су за њихово здравље, за правилну функцију организма и његову продуктивност. Рђава исхрана Београђана и у опште народа то је носилац целокупне беде, која се јавља у разним облицима и може да се упореди са рђавим вођењем једног газдинства. Јер, физиологија, као наука о животу и животним појавама посматра живот организма као једно газдинство. Основни елементи једног газдинства јесу систем газдовања и економисања. Газдовати значи подесити рад са најмањим губитком и са највећим резултатима тј. добитком и користима, а економисати значи производити и штедети тј. стварати резерву — фонд за „црне дане" да би се у пристојним степену задовољиле многобројне љ Удске потребе. Према физиолошком посматрању људског живота, газдинство његовог живота саставља организам. И такво једно газдинство има своју економију и његову економију сачињавају органи за варење (стомак, црева и желудац). Ови органи врше сво ЈУ радњу најрационалније и њихов је рад У иајвећем степену економичан. Они прерађују храну и тако прерађену преко крвних судова шаљу у ћелије тела које су главпи материјал за образовање тј. развиће организма; оне су основ из којег потиче живот. Органи

економије, који прерађују и распоређују хранеће материје у организму старају се и о томе да штеде, да остављају резерву за „црне дане" и не допуштају да организам једва саставља крај с крајем. Сместишта за ту уштеду јесу ћелије тела, а главни материјал који се чува у њима јесу беланчевине. У конкретном случају свако газдинство, које није савремено и у свом раду једва саставља крај с крајем, а не може да испослује толико да од тога остави за „црне дане", такво је газдинство у напред осуђено да пропадне. Исти такав случај наступа и у организму човека. А то значи, ако његова исхрана није довољна ни савремена, ако је нездрава и нерационална такав организам не може да изврши своје задатке у погледу газдовања и економисања и унапред је осуђен да пропадне. Први знаци пропадања таквог животног газдинства јесу беда и болести, на првом месту туберкулоза. То су у главном последице недовољне и рђаве исхране Београђана у погледу недовољног конзумирања хране, која садржи најпотребније материје за правилну и нормалну исхрану као што су беланчевине, масти и угљени хидрати, а које се по статистици г. Д-р Павловића не узимају у нормалној количини. И са те стране довољно је расветљено питање рђаве исхране Београђана и слободно се може рећи, да је газдинство животног организма код Београђана у великој кризи и да његова храна не само што нема услова за одбрану организма од те кризе но да њихов организам хронично гладује и да такво стање води тешким последицама, које стварају терен за ширење беде и болести који су пратиоци ових појава у исхрани. Али наука о исхрани — броматологија,