Opštinske novine

Стр. 860

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

као и наука о животу и његовим појавама, увршћују још једиу групу хране у људској исхрани, која садржи нове материје витамине, који су од важног и пресудног значаја за људски организам и његово развиће. Група хране, која садржи витамине чини саставни део неопходне хране за одржавање људског живота и припада новијим открићима у погледу правилне, нормалне, здраве и рационалне исхране. Г. Д-р Павловић ову групу хране и њене материје витамине није узео у обзир и наш је задатак у овом чланку да донекле објаснимо улогу тих нових материја у исхрани људској, јер према службеној статистици, коју је обавио г. Д-р Павловић о потрошњи хране која садржи витамине даје се још јаснија слика рђаве исхране Београђана. У својим чланцима, по питању исхране Београда, г. Д-р Павловић базира на потрошњи материја беланчевине, масти и угљених хидрата животињског порекла и као мерило за правилну исхрану и правилну функцију организма, његову продуктивност и здравље узима за основ ове материје животињског порекла. И са гледишта физиологије и хигијене питање беланчевине животињског порекла истиче г. Д-р Павловић као прво питање у исхрани а питање калорија испред свих других здравствених исхранбених питања (стр. 593 бр. 9 „Београдских општ. новина" за 1931), док поврће и воће, а то значи биљну храну, узима као најслабије животне намирнице (стр. 589 бр. 9 „Београдских општ. новина" за 1931 г.) зато што или не садрже ни-

низам у разним облицима и комбинацијама у исхрани потроши, јер на стр. 994 бр. 18 „Београд. општ. новина" за 1930 г. каже: „састав наше беланчевинасте количине не одликује се једном високом биолошком вредношћу, јер су више од 2 / 3 биљнога порекла, а само 32.7 од сто животињског порекла". Гледиште г. Д-р Павловића по питању биолошке вредности беланчевина биљнога порекла и у опште биљне хране као најслабије животне намирнице, потпуно је спорно. Јер новија теорија у питању људске исхране даје биљној храни много важније место не само по садржини хранећих материја, но и по биолошкој вредности ових материја. Беланчевине, масти и калорије налазе се у храни биљног и животињског порекла и са чисто хемијског гледишта нема разлике међу њима и може бити разлике само у погледу процента садржине. Што се тиче биолошке вредности беланчевине биљног порекла о томе ће бити речи у даљем излагању, а у погледу садржине материја биљне и животињске хране показује упоређење следећа табела. • Новија наука о храњењу —• броматологија и новија испитивања у области људске исхране установила је нов, признатији и бољи начин исхране и тај нов начин исхране објашњава да сматра, да —- старо учење о храњењу, које је допуштало да је најкорисније ако наш дневни оброк има највише беланчевине и то у првом реду животињског порекла — није на строго научној испитаној основи. Новија наука утврђује да нисмо били на правом путу у питању разумног и економичног храњења, јер многе болести и рђаве функције

Садржина у 100 грама •)

беланчевине

масти

угљени хидрати

калције

вишлинина

месо говеђе

19.7

13.8

223

трагови

маст свињска

8.0

95.1

0,6

885

нема

хлеб бео

5.0

0.4

56.6

253

нема

боб

25.3

1.7

48.3

318

А мало, Б довољно

сочиво

18.2

0.6

44.6

272

?

грашак

17.0

0.6

45.8

271

довољно

уље од маслине

97.0

0.17

920

А довољно

ораси очишћени

19.3

40.0

13.2

518

Б довољно

јабуке сушене

11.0

56.5

322

Б мало

шта или врло мало беланчевине, масти и угљених хидрата, а садржи врло много бескорисне целулозе. Даље г. Д-р Павловић у погледу правилне, економичније, рационалније и здравије исхране, не само што не узима у обзир поврће и воће, и у опште биљну храну, која садржи поред беланчевине, масти и угљених хидрата, наравно у малим количинама, са изузетцима неких варива, још и најважније материје витамине, већ умањује вредност и оне количине беланчевине биљнога порекла, које орга-

организма које се јављају, долазе од јаког храњења са храном животињског порекла. Дугогодишњим испитивањима у целом свету утврђено је да се у живом организму непрестано образују киселине, чија је количина, кад пређе извесну границу, штетна по здравље. Те киселине у главном долазе од распадања хране која је богата са беланчевинама, а у такву храну у првом реду улази

1 Подаци из УИатту а тодегш пагог па ууики. Бг. 1уап 5И. КоНпе 1924.