Opštinske novine

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр. 949

могао да обезбеди своје животне потребе, сталан лекарски надзор над њима и т. д.) и са тим у вези доношење једног јединственог и савременог шегртског закона за целу земљу, који би регулисао правне односе између шегрта и мајстора; 10) Да држава, бановинске и општинске самоуправе материјално помажу развијање спорта међу радничком омладином; обавезно хигијенско васпитање и завођење наставне гимнастике и спорта у занатским и продужним школама; и т. д. и т. д. Ми се са свима радничким захтевима не би могли сложити. Бар не у потпуности. Питање дечје заштите није искључиво класно питање, најмање у Југославији, где има 82% земљорадничког света. Оно код нас има народни карактер, без мало расни. Кад је у питању радни однос између послодавца и радника —■ онда је то класно питање. Али када је у питању скоро 4,000.000 деце и омладине, онда се ту о класи не може ни говорити. Радничке деце једва ако има до 500.000, те би доношење специјалног закона само о њиховој заштити значило једну једностраност. Најзад ова једностраност са социјалног гледишта не би била ни мало опасна и штетна, али је она опасна због тога што би се редиговањем таквог закона највећи гро деце и омладине изоставио из социјалне заштите. Зато смо ми за један општи закон о заштити деце, чији би један одељак био посвећен радничкој деци, којој је данас социјална заштита и најнеопходнија, али не и једино потребна. Овако решење захтева и социјална правда и будућност свеколике југословенске деце. Иначе сви остали захтеви наших радничких претставника у погледу заштите омладине стоје на висини социолошке науке, и нема им се шта приговорити. Потпуно су оправдани, и држава себе ради и ради будућности свога народа — треба о њима да води пуног рачуна. Примећујемо само то да је у радничким захтевима Уједињених синдиката Краљевине Југославије пропуштен захтев о обавезном једномесечном феријалном одмору запослене радничке деце. Пропуштено је и тражење да предавања у радничким школама не буду у Данима одмора (недељом и празником) него У радне дане — како би радничка деца," преморена шестодневним напорним радом на занату или у фабрици, могла празник одмора Да употребе за физички одмор, излет ван г Рада, у природу и ваздух, а не на рад у заг Ушљивим школским учионицама. Нисмо ни захтев радничких претставника да се по ср -ршеној основној школи установи четворог °Дишње продужно школовање за радничку Децу. Продужне основне школе нигде нису г 'РУЖиле позитивне резултате, па неће ни код нас. Место њих боље је и потребно је устачовити ниже професионалне школе, после

којих би, по свршеним психотехничким испитивањима за избор професије, упућивало се дете на изабрани занат и једновремено ступање на средње професионалне школе. Овде се, бар што се тиче Београда, морају подвући и неколико похвалних момената у питању збрињавања најмлађе радничке деце. Сви они који, по дужности као органи социјалне заштите или као публицисти, прате еволуцију дечјег питања код нас, знају врло добро да су за последњих пет-шест година у круговима радничким постигнути необично лепи и похвални резултати на пољу заштите радничке мале деце. Београд, који је добио неколико монументалних радничких грађевина: Комору, Уред, Радничка склоништа и Савез рударских, братимских каса, подигао је и два радничка дечија обданишта, купатила, азила и др. Београдске дечје радничке установе, и по лепоти и по конфору и по хигијенском уређају, долазе у најбоље установе ове врсте у Европи. Може им се са правом приметити да им је капацитет рада недовољно простран, али нико непристрасан не може непризнати да су остварили савршенство и технике и хигијенског уређаја. * Учинили би грех кад би у овом кратком ревију о проблемима дечије заштите у Београду, пропустили да поменемо пожртвован рад приватне иницијативе, наших хуманих друштава, која већ годинама неуморно раде на помагању деце, младежи и матера. Њихов је појединачни рад за пуно поштовање и безгранично признање, мада би се једном организованом и сложном заједницом и координацијом снага свих ових хуманих установа учинило много више и много плодоносније. Социологија и њена практична доктрина — социјална политика има јасно и израђено гледиште на рад приватних хуманих и филантропских организација. Све су те установе дивне, јер подижу осећај солидарности; дисциплинују дух и активитет људски, крећу иницијативу, буде успаване духове и режиме; стављају својим ауторитетом на дневни ред многе важне проблеме, и уза све те драгоцене радове они и непосредно помажу да се многа социјална зла у извесној мери ублаже. Али се не треба варати и заводити илузијама. За решавање великих социјалних недуга немоћна су сва та филантропска и хумана прегнућа, немоћна бар у погледу директног уклањања зла; немоћна да дефинитивно реше један огроман социјални проблем, као што је дечји проблем. За његово решење потребна је снага целе државе, целог њеног апарата, уз снажну асистенцију муниципија, на првом месту градских, затим хуманих друштава и честитих појединаца.