Opštinske novine

Стр. 950

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Установе приватне иницијативе у Београду, које заслужују нашу нарочиту похвалу, релативно су многобројне. Ми ћемо овде споменути само неколико од тих најзначајнијих, које смо стигли ових дана обићи и разгледати: I) Дом ученица у Крунској улици, једна скромна установа, без сујетне ларме, али у ствари достојна поштовања. Годинама она прибира нашу женску омладину у свој дом, ту им пружа пуно интернатско издржавање, и омогућава им да сврше или занатску школу или гимназију. Просечно је у дому било у току прошле као и ове године око 150 ученица. Одбор госпођа, који управља домом, показује невероватне напоре да са успехом врши своју мисију, јер ни откуда нема помоћи, сем што од општине прима једну дотацију од 20.000.— дин. и 6.875.— годишње поклона од г-ђе д-р Сембрајт из Лондона. Управа дома ће у врло догледном времену подићи код Авале један полусанаторијумски летњиковац за своје питомице. II) Женско београдско друштво. Ово агилно друштво, чији се рад осећа већ пола века у свима нашим културним и националним манифестацијама, има неколико својих установа, које су све намењене заштити и образовању наше омладине, већином женске. Има три женске занатске школе, нижу, средњу и вишу, има специјалан курс кројења. Најзад има ђачку трпезу, где се бесплатно храни око 50-торо сиромашне деце. Како су питомице овога женског друштва највећим делом из наших нижих и средњих економских редова, то се и социјална улога женског друштва појављује у једном у истини светитељском нимбусу, јер је оно за 56 година свога рада заштитило, отхранило и извело на пут десетине хиљада наше сиротињске деце, која би, без њега, ко зна где и у чему нашла епилог свога намученог живота. У овим данима, када наше женске гимназије избацују попут фабрика огроман гимназијски „пролетаријат" —• паметан рад Женског београдског друштва добија у толико већу вредност, што његове три занатлијске школе дају редовно спремне и способне занатлијске раднице, упућене и оспособљене за личну привреду, а не на бирократске позиве и државни буџет. III) Француско-српски диспансер ,,Кап млека". Једанаест година у тишини, без помпе и параде, ради директор и оснивач диспансера г. д-р Гарние. Поред редовне и бесплатне поделе стерилизованог млека нашој одојчади, диспансер „Кап млека" врши преглед и лечење деце, имајући поред тога и специјалну службу за антисифилистичку профилаксу и терапију. Од дана оснивања до данас прошло је кроз овај диспансер 21.307 наше деце са

укупним бројем 142.024 лекарских визита и консултација. Пада у очи да овај диспансер ужива од нас само 40.00 дин. годишње и то тек од овогодишњег општинског буџета, до чије појаве он није уживао ни толико. И ништа више. Све је друго организовала филантропија д-р Гарниеа и његов финансијски таленат. IV) Има једно удружење које пуне три деценије прихваћа са материнском негом малу и одбачену децу, коју беда, очај или конвенционални стид одбацује на улицу. То је наше Материнско удружење. Оно прима сву одбачену новорођенчад, храни и негује у свом дивно уређеном дому, а његова социјална секција стара се да им нађе друге родитеље, који ће их адаптирати и старати се о њиховом будућем животу. Проценат умирања наше новорођене деце иначе је огроман; колико би он тек био очајно велики да није Материнског удружења да сваке године спасе од неизбежне смрти још неколико стотина одбачених малишана? V) Ћудљива игра судбине, наслеђе или греси далеких предака чине да се на свет рађају глуво-нема деца, иначе у свему другом нормална и способна за живот. Ту децу већ деценијама прихваћа у Београду хумано друштво Краљ Дечански, отхрањује их, васпитава и школује по специјалним методама за глувонему децу. У друштвеном дому кроз који пролази шесдесеторо деце годишње — та дечица живе тихим интернатским животом, и, изучавајући занате, спремају се за живот и корисне позиве у њему. VI Друштво Насушни хлеб. Једна група племенитих жена — а сва хумана и филантропска акција у Београду налази се у њиховим нежним рукама — предузела је да свакодневно бесплатно раздаје хлеб беспосленим радницима и њиховој сирочади. У 1930 години друштво је раздало 37.467 хлебова и још 7200 хлебова, колико се по наредби Њ. В. Краља даје из његових личних срестава. Како је у овом броју беспослених радника највећи број родитеља, са пуно деце, ми и ово друштво Насушни хлеб са задовољством бележимо у ону поносну фалангу племенитих и пожртвованих лица која посредно или непосредно помажу нашу децу и наш подмладак. VII) Постоји у Београду друштво „Удружење Домаћица и матера". Нас у овај мах интересује други циљ овога удружења: да помаже нашу школску омладину оснивањем ђачких трпеза и давањем бесплатне хране београдским сиромашним ученицима. Док је у целом свету дужност општине да сиромашне ђаке за све време школовзња издржава и храни, дотле су ту дужност заиста са ореолом мученика прихватиле неколике женске организације. Међу њима и ова,