Opštinske novine

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр. 951

и ако са најмање материјалних срестава. Страшан је за наше социјалне прилике факат, да Удружење домаћица и матера ликвидира коначно са ђачком трпезом, где је до сада редовно 70 београдских ђака имало бесплатну храну, ликвидира јер није више у стању да трпезу издржава. Удружење је на све стране тражило помоћ али се —сем београдске општине — нико други није нашао да кроз њега саслуша гласове гладних малишана. А помоћ београдске општине је недовољна јер је ни она данас не може повећати пошто су њене обавезе једног велеграда све веће и све многобројније. VIII) Друштво за васпитање и заштиту деце, основано је још 1886 године. Мало је друштава која су још пре четрдесет година имала такву правилну оријентацију у питању дечије заштите као ово друштво. Оно није схватило уско и нерационално да дом његов има да буде азил за дечицу лишену родитељске неге и крова, него да он има да буде још и школа, жива, разумна, и продуктивна школа живота. Још у самом почетку друштво је основало за своје питомце изучавање седам најпогоднијих заната. Дајући им и основно школско образовање оно је своје питомце кроз занат оспособило за самосталан рад и привреду. Ако друштво уз помоћ државе и општине буде успело да на истој основи оснује своје експозитуре — постаће неоспорно један од најважнијих приватних фактора у дечјој заштити, чијег ће се благотворног рада сећати са пијететом многе дечије генерације. Са задовољством бележимо да је ово друштво схватило у свем његовом значају улогу летовалишта за децу, те је образовало своје летовалиште у Горњем Габернику у Словеначкој. Кроз дом удружења, његову школу и његове радионице прошло је годишње око стотину деце. У последње време нскључиво мушкараца, јер су женска деца предата друштву за заштиту девојака. Значи да је ово друштво спасло од смрти физичке или духовне преко 5.000 наше деце. Поред свог рада искључиво у дому и радионицама, друштво је подигло и два обданишта, број 2 и 3, у којима као у установама полуотворене дечје заштите, примају сиротну децу од 3—10 година, којима су родитељи принуђени да иду на рад, немајући на коме да оставе своју малу и незбринуту децу. Кроз ова обданишта прошло је до сада до 3.000 деце, која су у њима добијала одличну негу, снажну храну, надзор и васпитање. Деца се тек у вече предају родитељима на спавање. IX Друштво „Српска Мајка".* Друштво Српска Мајка поставило је себи задатак да хигијенски просвећује матере и да заштићује незаштићену децу од рођења до њихове десете године. Интересантно је да је и ово друштво, као и многа друга, показало јасно до очигледности, да су жена и мајка провиђењем одређене да у решењу дечијег питања одиграју најдостојнију улогу. Колико има озбиљности и достојанства у раду ових друштава, а посебно у друштву Српска Мајка! То је најубедљивији аргуменат колико су неосноване и имбецилне примедбе великог броја мушкараца, да су наше жене неспособне за икакав јавни рад. На против, наш живот за последњих десет година показао је да је готово сва хумана акција, 90% и више, у рукама наших вредних и племенитих жена. Друштво Српска Мајка има: а) свој диспансер за мајке и децу са саветовалиштем. б) Колевку обданишта за бебе и малу децу запослених матера. Та се деца у нужди примају и у интернат. в) Азил за сиромашне породиље, али не за време порода него по изласку из болнице. У прошлој години извршено је у њиховом диспансеру 7670 лекарских консултација. Уз ту лепу цифру треба дадати још и 500 венеричних прегледа матера и породиља и велики број лечења истих од луеса и других венеричних оболења. X) Прошле године на свечан начин отворена су Радничка дечија обданишта. Према усвојеној пракси и правилнику примају се у радничка обданишта одојчад и деца до 18 месепи старости, најзад и деца до 3 године — и то сва она деца којој су мајке-раднице ссигуране по закону о осигурању радника. Тек изузетно примају се и деца других родитеља. Неоспорно, ово О' два данас најбоље уређена и најмодернија обданишта. Деци се издаје првокласна витаминско-калорична храна у четири оброка дневно. Даље, оно има светле терасе за сунчање, огромне зрачне сале за одмор, пун лекарски надзор и т. д. Ова радничка обданишта као скоријег датума не могу природно да покажу огромне квантитативне успехе, али уређењем и хигијенским конфором стају у ред првокласних хигијенско-социјалних установа ове врсте уопште.

* Да се не би рђаво коментарисало, и да пе би дали повода погрешним пакључцпма, журимо да паиоменемо, да ред ко-јим бележимо рад и засдуге оваквих хуманих 0'рганизација, није диктован неклм ириоритетом, или значајем њпховнх успеха, негр. тгросто хронолошким редом наше^а личног проучаван г а,