Opštinske novine

3

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр. 963

Слично друштво, које још једино постоји има Лајпцишка општина, (створено 1921 године). Да би конкурисала картелу предузимача морала га је створити а да би га ослободила сваког бирократизма требало му је дати извесан правни облик. Облик је изабрат: безимено грађевинско друштво, зависно начелно од општинске администрације. Управни Одбор је изабран од стране општине а административно особље бира само друштво. Чисти приходи, према одредбама, улазе у општинску касу с тим да буду искључиво употребљени за разне радове. Друштво има за главну бригу подизање општинских и јевтиних станова. Оно предузима зидање на општинском земљишту или на приватном, али за рачун Лајпцишке општине, за чији рачун и производи, купује и препродаје грађевински материјал, потпомаже приватна друштва, која зидају јевтине станове, ствара и ради са хипотекама, стара се око набавке потребних капитала (путем зајмова) за зидања и, најзад, свестрано потпомаже решење станбеног питања у своме граду. Друштво је зато свестрано развило своју делатност. Створило је своје одсеке за: земљане радове, има своје зидаре, дрводеље, столаре, гвожђаре, стаклоресце; даље има своје пећи за печење креча и гипса и једну модерну електричну стругару. Друштво располаже 17,500 м 2 радионица са 58 машина које дају 340 коњ. снага. 1924 године број особља достигао је 1400, коме још треба додати 61 административног чиновника. Воде га два шефа: трговачки и технички. Администрацију надгледају 5 општинских одборника, 5 грађана и 2 члана друштва; надзор над радом врши државна Месна контрола. Какаве је резултате показало Лајпцишко друштво? 1924 године сазидало је спретно постављених девет стотина јевтиних станова. Затим велику Лајпцишку пијацу, сајмишку зграду за текстилну индустрију, оправило је старо позориште и т. д. Оволика разгранатост посла довела је приватне предузимаче до јавног негодовања и протеста, и они су издали једну брошуру нападајући оштро општинско друштво. Општина је на ово одговорила својим опширним експозеом у своме службеном часопису. Град Ремшајд основао је исто тако 1920 године своје општинско грађевинско друштво. Колико је оно било повољно по општину види се из прегледа појединих лицитација за општинске сврхе. Општина је за извесне радове позвала била и приватна друштва да конкуришу на лицитацијама и резултати су били следећи: За посао № I: на.јвиша понуда 386.000 марака најнижа понуда 342.000 марака општинско друштво 325,000 марака.

За посао № II: највиша понуда 442.781 марака најнижа понуда 281.460 марака општинско друштво 272.384 марака, Немачки пример нам показује један добар модел општинске режије на зидању зграда. Општине су дакле свестрано покушавале да заједно са државом потпомогну станбену кризу, која у Немачкој није трпела одлагање. У колико је директна општинска режија згодна у опште, а специјално код нас, покушаћемо да објаснимо мало даље. Ове године (још и данас траје) отворена је у Берлину велика грађевинарска изложба на којој је од 1 до 5 јуна одржан конгрес о становима. Реферати, ко.ји су на њему прочитани пред више од 1100 делегата из свију земаља, веома су занимљиви јер показују тачно садање стање станова у Немачкој као и цео постигнути успех. Запажено је на име да већ две године Немачка има чак извесан вишак у становима али да ти станови имају од по 2 собе па навише. Само је у Бер лину сазидано од 1924 до 1930 године 30.800 станова од по 3 собе и више. Ипак зато бро.ј малих јевтиних станова још ни до данас није попуњен. С обзиром на способност плаћања немачког грађанина — рачуна се да има 76°/о становништва чији су приходи до 2000 златних марака годишње — а према говору немачког министра рада одржаног на дан 10 јануара 1930 излази да су „Немачкој потребни станови од 32—45 м 2 а да већи станови за породице не треба да пређу 60 м 2 ..." „Да би се зидање појевтинило потребно је избацити из појединих станова комплетно уређена купатила и створити јавна купатила..." „Државну и општинску помоћ потребно је давати само за оне станове који ће се зидати да би се у њих сместило становништво које плаћа пегину од своје зараде а чији годишњи приход није већи од 2000 зл. марака, дакле за јевтин стан не сме се данас више тражити од 20—40 зл. марака". На основу петнаестогодишњег искуства уз веома развијену делатност и свестране критике дошло се дакле у Немачкој до горње изјаве.

Енглеска је ипак на пољу законодавства и изграђивања јевтиних станова највише урадила од свих европских држава и њен пример заслужује највећу пажњу. У опште једна од главних заслуга Енглеске владе лежи баш у томе што је најбрже од свих осталих европских влада схватила сву озбиљност станбене кризе, која је нагло избила после рата. И овде је држава озго прво почела да помаже, па су на основу тога доцније општине развиле сво.ју делатност. Има само извесна нианса између француског, Лушеровог закона и енглеског решења у опште. Док је Лушеров закон дошао у Француској као неопходна и