Opštinske novine

Стр, 1136

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

сама, чл. 2. дао општини право егзекутивне наплате исто онако, као што је то право дао и држави по члану 32., а, заинтересованој страни, ако и у колико сматра, да јој је право угрожено, не смета ништа, да се користи чланом 65. и 67. Закона о таксама. Дакле, као што се из напред наведеног види, законодавац је таксеном општинском потраживању придао извршни тражбени карактер у погледу наплате исто онако, као што је то дао и тражбинама означеним у § 465. грађ. суд. пост. Пошто је Извршни одељак управе града Београда и даље остао при своме ранијем гледишту и тумачењу, с позивом на § 465. грађ. суд. поступка, то се Таксено-привредни отсек, на основи члана 43. Закона о таксама, обратио Министарству финансија, одељењу за самоуправне буџете и финансије, ради тумачења основа изнесених у поменутом реферату како Извршног одељка тако и Таксенопривредно отсека, како би се у будуће имало тачно и правилно становиште за сваки конкретни случај и тиме дала могућност како иеоградској општини тако и осталим нашим градским општинама, да несметано спроводи своју финансијско-комуналну политику, која за исто спровођење црпе највећим делом приходе од такса, као једног од најважнијих својих финансијских извора. Министарство финансија, одељење за самоуправне буџете и финансије, узело је у расматрање и оцену оба гледишта и тумачења извршног одељка управе града Београда и Таксено-привредног отсека О. Г. Б., па је донело одлуку следеће садржине: „Општина града Београда писмом својим ОФБр. 12504. од 12. марта 1931. претставила је овом Министарству, да је Извршно одељење Управе града Београда актом својим Бр. 80552. од 6. децембра 1930. одбило да изврши, из депозита продатог имања масе Жарка Костића, из Београда, наплату у суми од динара: 27.080,40 на име општинске пијачне, асфалтне и друге таксе, позивајући се на одредбу § 465. Законика о поступку судском у грађанским парницама и са мотивацијом, да је за ову наплату потребно издејствовати извршно судско решење или пресуду, пошто то одељење врши наплате само на основу судских извршних решења и пресуда. Међутим, овако гледиште лишено је законског ослонца и као такво не може опстати. Према чл. 2. и 32. Закона о таксама, општина има право подједнако као и држава, да таксе предвиђене таксеном тарифом овог закона у корист општине, а које би неко био дужан да плати, наплаћује ЛРВЕНСТВЕНО И ЕГЗЕКУТИВНО, преко својих органа, из чега изла-

зи, да је законодавац одлуке надлежних општинских власти о таксама прогласио за извршне наслове, на основу којих се може спровести принудно изврешење ради остваривања општинских потраживања. Па, када је овакав начин наплаћивања општинских такса, установљен за саму општину, онда нема никакве законске сметње да државне власти, које у њиховим депозитима држе новац појединих општинских дужника, издају из тих депозита ону суму новаца, која сачињава предмет њиховог потраживања на име таксе, већ напротив, оне су у толико пре дужне, да такве опшгинске гражбине остварују из тих депозита, јер општина није обавезна, да издејствује никакве извршне пресуде или решења редовног суда, кад је по закону њеним одлукама предат карактер решења са извршном снагом. Што се пак тиче позивања на §465. Закона о судском поступку у грађанским парницама, исто је по све неумесно, пошто је овде у питању примена специјалног прописа члана 32. Закона о таксама, који је новијег датума, и, пошто се баш према духу и слову наведеног § 465. (тачке 2., 3. и 4.) јасно изводи, да се овакав захтев Општине града Београда има извршити без икакве судске пресуде и решења. У овом случају може бити речи једино о указивању правне помоћи у службеном раду од стране државне власти општинској власти, нашта је државна власт у границама свога подручја дужна, да поступи према захтеву садржаном у предњој замолници Општине града Београда, и, по сили прописа § 14. Закона о општем управном поступку, водећи рачуна, да је у питању остварење једног потраживања комуналних финансија, која има служити за извођење општих задатака који су стављени у дужност општинама. У колико би пак овим било повређено какво право дужниково, њему стоје на расположење односна правна средства, којима ће се у одбрану својих интереса и послужити." Дакле, као што се из предњег види, Министарство финансија усвајајући гледиште и тумачење Такесно-привредног отсека, коначно је расправило питање у погледу права егзекутивне наплате дугованих такса по захтевима Таксено-привредног отсека општине града Београда, а које је тумачење по законској сили члана 43. Закона о таксама обавезно за све власти. Само овакво тумачење и примена законских прописа зајемчава сигурну егзистенцију нашим општинама и спровођење њене правилне политике у финансијском погледу.