Opštinske novine

Проф. Драг. Костић

Где Је била НебоЈша? — Прилог историји тврђаве и града Београда —

(Наставак)

Та се два, изгледа, понегде и три, врха Београдског брда на ком је тврђава, опажају још и на Вагнеровој копији од г. 1685 у Годишњици V, али, по непрекинутом низу зграда у тврђави изгледа да је онај природни ров међу њима за време Турака (1521—1688) засут и цео унутрашњи плато тврђаве изравнан, нивелисан. 10 ) На снимку пак од г. 1788 у

Годишњици IX, коме у малочас поменутој јубиларној књизи одговарају слике под бр. 4 и 5: „из прве половине 18 века" и „год. 1736", та се подела брда не види више ни споља, него је падина под тврђавом као уједначена. III) Небојша је у време освојења Београда Турцима г. 1521 име једног, источног, дела горње тврђаве; у току 16 века име то неод-

10 ) У књизи Београд у садашњоети и прошдости тај је снимак, или нека коштја његова, донет као сл. бр. 10 „Веоград 1722(?)" с овом оправданом напоменом: „Ова је слика сасвим непоуздана иако је неки држе за једну од најоригиналнијих. Цртана је по свој ирилици према сликама Београда за време Мађара (пре 1521) и Срба, с упадљивим дотеривањем од стране сликара". Та слика, са Небојшо-м и осталим горњоградским кулама на савскодунавсвом фронту, не би, пре свега, одговарала стању Горњег града у години којом је обеагежева (1722), стању истом као и на слици Вагнеровој у Годишњици V из г. 1685, кад су све те куле још могле постојати. Постојање њихово могло би се и за г. 1688 кад је Београд први пут отет Турцима, потврђивати на пр. и сликом у албуму Ееоградске општине под бр. 96 (спомен-слика освојења са ликом баденског курфирста у медаљону и обележеном годином 1688), само да се очити траг копирању неког старијег проспекта а не сликање с природе, не открива тиме што слика, претстављајући борбу с јужног, врачарског фронта, приказује сам Београд онако како се еиди са северне, земунске, стране, са Небојшом и другпм горњоградскпм кулама; али Дунав, што се видп између јуришних тррта у даљини, ипак је с десне стране. Издања тих проспеката Београда необично су се намножила осамдеоегих годива 17 века, кад су Турци, посрнувши пред Бечом 1683, почели отступати и губитп један по један од раније хришћанских градова, међу којима се Београд нарочито истицао. У највећој и релативно најсређенијој збирци тих проспеката и плакова старог Београда, својини некада Краља Милана а сада Географскот института на Универзитету београдском, тичу се Београда тога времена (по бележењу на брзу руку) проспекти ПОД бр.: 6—9, 11, 12, 14, 15, 17, 18, 21, 22, 25—29, 35—37, 39, 40, 42, 43, 44, 46, 47, 49, па 107, 111, 112, и др. А рађеии оу не само у Аустроугар-

ској (Беч) и Немачкој (Аугзбург п др.) него и у Итајшји (Рим, Модена, Болоња, Венеција), у Белгаји (Анверс) и Француској (Париз) и др. И при овланшом прегледу впди се да су то све копије или прекопије једног већ клишеисаног просиекта, кодиније избачен иа употребе чак нн г. 1789! И, кад би се, само по овим проспектима, хтело временски одређивати постојатће Небојше и других горњоградских кула, оно бн се онда могло помаћи чак и до године 1789, до ЈТаудоновог оовајања, на пр. према заисга лепо цртаном проспекту под бр. 1260/К у збирци Народне библиотеке београдске, који је баш том годином и обележен. И на њему се још виде у пуном фронту све горњоградске куле с Небојшом на челу, јер ни он није рађен с природе (издан је у Венецији) него је проста прекопија неког старијег вероватно италијанског преирта (болоњског или моденског из г. 1685, лод бр. 11 и 14 у збирци Географ. института, односно римског из г. 1684, под бр. 18 из исте збирке). Снимак је тај у књизи 1зЊгЈа е дезсгтопе с/; Ве1$гас1о ... изданој /л НаНа (у Венецији) 1789. Колико ти шаблонисани проспекти Београда не одговарају увек стању његовом у време кад су они рађени, може се лепо видети и по неслагању њиховом са плановима Београда, уз које се некад дају и заједно на једном истом листу. Случај бр. 418/К из збирке Народне библиотеке, из г. 1788, где се на добро рађеном или прекопираном плану тврђаве види на пр. код данатпње Небојше и вештачки залив-пристаниште у форми потковице, спојеи са Дунавом драма крацима око утврђеног острвца, а на самом проспекту, очевидно рђавој копији ранијег снимка (можда Пушнеровог од 1717, додатог уз књигу Еш^еШсћез ЕпГмигГ уоп Ве1егас1, 1717 ^Јеп), не види се код „Небојше" никакав, ни један, улаз Дунава у кошго, него је обала и иза те куле остала непрекинуга а ка самој „Небојши" води неки с.увоземни пут између палисада! Исто се то неслагање између истовременог проспекта и плана (оба такође из