Opštinske novine

Стр. 1 Г"

ОПШТИНСКЕНОВИНЕ

повластице биле оД важности како у време кад је био Београд у српским или хришћанским рукама, тако, можда и више, у време кад је политичка управа била у рукама османлија, нарочито док је Цариград поштовао поли'Јичку и трговачку моћ и власт Дубровника. Кад је Дубровачка република почела да губи своју власт, и Турци су отпочели са скраћинањем и одузимањем повластица дубровчаиима на Балкану и у Београду- Једновремено са Београдом Дубровчани су држали и тргој-ину у Софији где је била главна пијаца за кожу, вуну и восак за Бугарску и Тракију. Многа роба из Београда ишла је Дунагом, па Црним морем за Дубровник, Анкону и Ђенову. Што се тиче увоза то је била у I лавном мануфактурна роба доношена из Фиренце, Млетака и Дубровника. Венецијанска платна, атлас и дамаск били су артикли који су највише трошили, нарочито за жене. У односима са мештанима Хришћанима Дубровчани су били срдачни, многи су се ту и претапали и остајали, а та срдачност је била у толико већа у колико их је турска сиЈ.а притискивала све више, док их пред крај седамнаестог века није сасвим притисла када су им и цркве рушене. Почетком осамнасстог века опет живахну мало њихова тргошна у време принца Евгенија Савојског (1717—1739). У то доба се у Београд насели-

ше многи Немци и почеше се увлачити у занате и трговину. И они населише Дорћол. 1739 године код предпоследње најезде Турака, кад су многи Срби морали да напусте Београд заједно са аустријском војском, и Дубровчани почеше да остављају трговину у Београду и да се селе- И ако је тада почело велико рушење Београда, трговина у дубровачкој чаршији ипак се одржала, истина са мало измењеним живљем. Ни кратка владавина Лауданова над Београдом не могаде да оживи и поврати славу дубровачке трговине у Београду, која је потпуно малаксала крајем осамнаестог века. Једино што оста дубровачка чаршија као место и славно име да сачека почетком деветнаестог века коначни долазак српске власти у Београду. 1806 год. Карађорђе је нашао Београд као ретко запуштену варош, једнаку турској свакој другој касаби, са мало Срба, без Дубровчана, а дубровачку чаршију у рукама Турака, Грка и ЈеврејаИ ако су Дубровчани отишли, Београд је чувао успомену именом улице и тек на сто година после уласка Карађорђевог главни део улице добија назив „улице Краља Петра", јер је то најстарија и за Србе најважнија улица, а други део те улице од Душанове до Дунава и данас носи и увек ће носити свој историјски назив „Дубровачка улица"