Opštinske novine

Проф. Петар Ј. Крстић, композитор

Јосиф Маринковић као уметнички неимар Београда

Највећим делом свога живота, а целим својим уметничким радом Јосиф Маринковић припада Београду*), центру Српства и Југословенства, престоници Србије и Југославије. Ту у Београду, у патриотском заносу уметничког надухнућа, испевао је он многобројне ритмове славе, јунаштва, патриотизма и одушевљења којима су се напајале генерације и којима ће се напајати, јер је Јосиф Маринковић у првом реду композитор „Српске марсељезе". Он је искрено и снажно волео свој род и своју расу. Кроз његову музику одјекује сва снага и искреност патриогизма оних генерација, које су са песмом на уснама рушиле границе два царства, дајући своју најбољу крв за слободу и уједињење нације. Јосиф Маринковић је још у своме детињству заволео музику. Љубав према музичкој уметности је у његовој души из го-

* У Министарству просвете у службеничком лиоту Јосифа Маринковића нашли смо ове податке: Јосиф Маринковић, виши учитељ музике. Рођен 3. септембра 1851 године у Врањеву у Банату. Вере иравославне. Српски поданик од 24 октобра 1898 године № 22794. Родитељи: Милева и Јован Маринковић економи. Жена Лепооава Толмачева рођена 17 августа 1863 године. Деца: Иван (1890) и Јелена (1891). Три разреда основне школе учио је у Врањеву, а четврти у Варадину (од 18581862). Први и други разред гимназије учио је у Новом Врбасу. Трећи разред гимназије је учио у Новом Оаду до ускрса, па је због болести учење прекинуо. Идуће године свршио је трећи разред реалке у Вел. Кикинди. Године 1870 упис-ао се у учитељску школу у Оомбору, коју је свршио 1873 године. Оргуљску школу је учио у Прагу четири године са прекидима, а завршио је 1881 године. Има све сведоџбе. Положио је учитељски испит у Оомбору и испит у Оргуљској школи у Прагу за хо-роуправитеља. Од сграних језика говори чешки и немачки и служи се. 10 новембра 1881 године постављен је за учитеља нотног певања у Богосдовији у Бјћограду са годишњом платом од 1000. динара. 25 јануара 1882 премештен је у учитељску школу у Београду. 22 дедембра 1884 напредово је за учитеља III. класе (1500.— дин. годишње) 7 сешембра 1885 оглашено му је,. место

дине у годину расла, док се најзад није претворила у неодољив нагон, да му је најзад постала животни позив. Већ у Варадину, где је учио четврти разред основне школе, добио је Маринковић основна знања из музике, од неког приватног учитеља Немца, који се у брзо по Маринковићевом доласку у Варадин, пресели у Мајур. Да не би прекидао учење, он је одлазио у Мајур и вели да је био срећан, када учитеља не би затекао код куће, те би несметано могао што дуже свирати. Са колико се тешкоћа морао борити, док најзад није успго, да се сасвим ода музици, ево како он сам прича: „По свршетку ниже гимназије отац ме узме код себе у трговину, мислећи да га доцније наследим и радњу продужим. Менп се то није свидело и ја сам се трудио да што мање будем у радњи, а слободно време употребим на музицирање, свирајући у

за упражњено јер се није јавпо на дужност усле .Д болести. (Прекид до 1 марта 1891). 1 марта 1891 постављеп је за учитеља певања у „Обилићу" (1200. дин.) 17 септембра 1891 постављен је за учитеља певања III. класе у II. мушкој гимназијч у Београду (1500.— дин) 10 новембра 1892 унапређен за учигеља певања I. класе у II. мушкој гимназији у Београду (2500.— дин.) 30 марта 189'Ј унапређен за вишег учитеља III. класе (3000.дин.) 15 јануара 1905 унапређен за вишег учитеља II. класе (3500.— дин.) 6 маја 1910 за внпш учитеља I. класе (4000.— дин.). 28 априла 1914 за професора музике (4800.— дин.). 21 фебруара 1921 стављен у пензију. 14 маја 1924 добио повишицу 15%. 2 септембра 1927 год. преведен у IV. гру1'у I. категорије са 10 + 15% основне плате без прлва накнаде. Одлико-ван је орденом Св. Саве V. степена 1895, IV. степена 1897, III степена 1901. Почасни члан Краљ. Српске Академије наука и умегиости и више певачких друштава. Редован члап професорског друштва. Члан испитне комисије за полагање учитељског испита из музике и за израду наставног плана и програма за музичку паставу у средњим и средњим стручним школамт. Референт Главног просветног савета при Мин;;старству просвете по музичким питањима. Ум10 13 маја 1931 године, сахрањен 14 маја.