Opštinske novine

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр. 1425

то време био једини Србин на музичком послу, Корнелије Станковић је само тако рећи, обележио правац рада, рана смрт (18311865) га је претекла да оствари своје музичке идеале. Маринковић, са лепим општим образовањем и под утицајем који је на њега имао Праг и Сметана, приступа изградњи наше музичке културе, имајући пред очима идеал Корнелија Станковића: култивисање српске народне музике — народне песме и народне игре. Са тим идеалом и идејама ступио је Јосиф Маринковић у „Београдско певачко друштво". Како је национална хорска литература била у то време веома сиромашна то се и задатак његовог ра-

чима Драгомира Брзака (певала су сва певачка друштва, која су узела учешћа у прослави на концерту у Народном позоришту 18 маја), „Друго и треће коло српских народних песама". Прослава тридесетогодишњице „Београдског певачког друштва" имала је значај и због освећења заставе, коју је друштву подарила Краљица Наталија, а добила је и шири национални значај, јер су учешће у прослави узела и певачка друштва из Војводине: из Панчева, Земуна, Вуковара, Сремске Митровице и друштва из Србије. Године 1883 видимо да је Маринковић у програме „Београдског певачког друштва" унео ове своје композиције: „Путу крај", му-

Маринћођић са „Обилићем" прилићом преноса посмртних остатаћа Вућа Караџића

да у певачком друштву поклапао са његовим уметничким идеалом. Он је одмах као хоровођа „Београдског певачког друштва" развио најинтесивнији рад и као хоровођа и као композитор. Године 1882 „Београдско певачко друштво" је прослављало тридесетогодишњицу рада од свога оснивања. Музички програм за ту свечаност спремио је Маринковић. Из споменице „Београдског певачког друштва" (1903) види се да је Маринковић за ту прилику компоновао „Марш тридесетогодишњице" који је за време свечане поворке свирала војна музика, затим је певана његова композиција „Песма Краљевићу" по речнма Матије Бана (коју је „Београдско певачко друштво" отпевало у двору приликом пријема заставе), „Пред спомеником", по речима Драгомира Брзака (певану пред спомеником Кнеза Михаила) „Песмом срцу" по ре-

шкихор; „Под пенџерите" тенор соло уз пратњу клавира; „Хеј, трубачу" мушки хор, „Приклони главу", дует. Године 1884 дао је Маринковић песме: „Јадна мајка", мешовити хор; „Певачка химна", мешовити хор; .,Шесто коло", мушки хор; „Српски орао", мешовити хор; „Пето коло", мушки хор. За време српско-бугарског рата 1885 до марта 1886 „Београдско певачко друштво" није радило. После излета у Пожаревац о Духовима 1886 Маринковић напушта „Београдско певачко друштво" и одлази у Беч ради лечења и усавршавања у музици, а по своме повратку из Беча, 16 октобра 1887 године Јосиф Маринковић подноси оставку на рад у „Београдском певачком друштву" и тиме се завршава Маринковићев период рада у њему. Од 1889 године до 1899 године, био је Маринковић хоровођа „Академског певач-