Opštinske novine

Стр. 1426

ОПШТИНСКЕНОВИНЕ

ког друштва „Обилић" у Београду". Сем тога био је краће време хоровођа још и певачког друштва „Даворје", „Радничког певачког друштва" и „Српског јеврејског певачког друштва". Још да напомеиемо да је, у времену прекида школовања на оргуљској школи у Прагу, био хоровођа друштва за неговање музике „Гусле" у Великој Кикинди, које под његовом управом даје свој први концерт 31 августа 1878 године. Маринковић је по својој музичкој прирбди романтичар са смислом за мелодију и дикцију. Он на основу народних мотива компонује оригиналне композиције, које на себи носе национално обележје, нарочито у

смислу ритмике и мелодике. Његов снажан израз лежи поглавито у мелодији, која у себи носи карактеристику народних мотива, обрађених неоспорним музичким талентом једнога романтичара. Средина у којој је Маринковић живео у доба свога активног рада и за коју је радио, била је и сама романтичарски расположена, одушевљавала се његовим композицијама, јер су оне истовремено биле и њен верни израз. И ако не особито разноврсан у хармонском погледу, Маринковић има у својим композицијама и тематских обрада, а нарочито полета и инвенције. С друге тачке гледишта Маринковић је у своме целокупном уметничком раду фрагментаран, искидан, без одређеног погледа на уметност и живот, без извесног систе-

ма у раду и с тога се код њега тешко може говорити о извесној одређеној еволуцији. У његовим радовима запажа се неизједначеност и то не само у техничком погледу него у неједнакости уметничких идеја. Међутим он је инвентиван, оригиналан, и оно што даје, даје готово искључиво срцем и из себе. Маринковић је поглавито вокални композитор и у своме уметничком стварању полази и држи се принципа, да је језик основа на којој се развија музика. Наш народ треба своју музичку уметност да развије на основи свога језика. Он је ту идеју и с пуним правом заступао и бранио до последњег часа. Он је први код нас, који је при компоно-

вању обраћао строгу пажњу на језични акценат, и који стриктно спроводи спој језичног са музичким акцентом. Маринковић је компоновао много. Библиографију његових радова данас је врло тешко дати, јер су они растурени и не налазе се сакупљени на једном месту. Као наставник музике он је компоновао песме за школску омладину. Тако, као наставник учитељске школе компоновао је приличан број песама за ученике основних школа, стављајући их на расположење будућим учитељима. Његове песме за децу у основним школама претстављају и данас најодабраније што у тој врсти музичке литературе имамо. Ту спадају ове песме: Ја сам ђаче добре воље; Путник и поток; Несташни дечаци; Ране моје љуто