Opštinske novine

ОПШТИНСкЕНОВИНЕ —---^=±г±= сла и зараде њихови грађани. У вези образовања комисије за преглед и смањење броја општииских чиновника моли Суд да се не заустави на чисто персоналном питању, већ да штеди свуда где је то могуће, али не и на општинским радовима, који су у данашњој кризи и беспослици једини извор посла београдској сиротињи и радништву. Одборник г. Јован Дравић налази да је сумња. у .погледу нерентабилности ове трамвајске пруге потпуно неоснована. Свака је трамвајска пруга уносна и активна, па ће то бити случај и са овом. Слаже се са одборником г. Фиртом да је дужност Општине, да се путем радова на изграђивању Београда побрине за своје сиромашне грађане. Одборник г. Светозар 1 ођевац мисли да Београдска шлшина нијс д_ужна да даје посла радницима из целе земље а нарочито не странцима. Лрвенствено треба упослити житеље Београда, јер то раде и друге велике Општине. Одборник г. Петар Гребенац, као члан Контрилниг идбора за утришак заЈма од 125 милиона динара, обавештава одбор, да се он сукцесивно троши, и то на оне сврхе, којима је намењен одлуком општинског одбора. Овај зајам је сав ангажован, и на њега се плаћа већи интерес, но што је у почетку предвиђено, пошто је Народна Банка подигла интересну стопу, а у уговору је предвиђено, да ће Општина плаћати 1 % више интереса, него што је стопа код Народне банке. Зато је природно, што Суд хита, да тај зајам уведе у општинске инвестиције, које ће доносити приход. С друге стране истиче да у колико се створи више посла за утрошак струје, у толико ће то бити корисније за Општину, јер се она плаћа и у случају ако није утрошена. С тога налази, да ће ова пруга бити на сваки начин рентабилна, и да овај предлог Суда треба усвојити. Одборник г. Милован Матић, одговарајући на примедбе, учињене његовом предлогу, изјављује да је ову пругу узео као повод, да покрене и изазове дискусију о штедњи у општинским пословима. Лепа је жеља да Општина даје посла радницима, и њу треба у колико је могуће испунити. Мисли да Општина није везана моралном дужношћу, да у данашњој кризи помаже незапослене, ако то иде преко њене финансијске моћи. Његов говор имао је тенденцију да покрене чланове Суда и Одбора, да благовремено размисле о финансијском стању Београдске општине. Одборник Д-р Страшимир Милетић, истиче да код трамваја и осветљења не може у опште бити речи о уштеди. Приходи Електричне централе и трошарине служили су увек као подлога за закључење свих општинских зајмова. Искуство показује, да се велики радови, које предузима Општина београдска не могу изводити без зајмова. Налази да

" ~—"— Стр. 1445 ће ова пруга дати добру ренту, и да ће се брзо амортизовати. За овим је одбор на предлог Суда О. Бр. 20022 (са једним гласом против) РЕШИО: I. —• Да се одобри резултат прве оферталне лицигације за израду трамвајског колосека Сењак—Дедиње, на дан 7. августа 1931. године према решењу Суда Д.Бр. 23494 1931 год. II. — Да се израда овог трамвајског колосека уступи предузимачу г. Милошу С. Поповићу, као најјевгинијем понуђачу, за укупну суму од дин. 792. 387,21 према Јединачним ценама за сваку врсту радова означених у приложеном попису радова, с тим да се обрачунавање сваке врсте послова врши према стварно извршеном послу. III. — Издатак пада на терет унутрашњег зајма од 125.000.000 динара, а на део од дин. 7,500.000,— који је додељен Дирекцији трамваја и осветљења. 4. Код тачке дневног реда: „Одобрење лицитације за подизање нове основне школе у Војислава Илића улици" прочитан је предлог Суда, па је заступник потпретседника г. Клементије Букавац, образложавајући ово питање, истакао да је "по резултату лицитације најповољнији понуђач Матвеј Ајзинберг. Предмет је био на проучавању у Стручном техничком одбору, који је био мишљења, да се овај посао уступи не најјевтинијем понуђачу г. Ајзинбергу, који није довољно познат ни њему ни Техничкој дирекцији, већ другом најјевтинијем понуђачу, предузећу „Лабор". Суд је формирајући свој предлог усвојио ово мишљење Стручног техничког одбора. Сада је на Општинском одбору да одлучи, да ли ће се држати принципа најјевтинијег, и њему уступити посао, или не. Одборник г. Негослав Илић налази да је сума од 5,000.000,— динара велика за изградњу једне школе. Моли суд да да детаљнија обавештења одбору о томе, колико ће та зграда имати спратова, колико соба, колика је кубатура њена, како би се г. г. одборници могли лакше определити. Одборник г. Милош П. Радојловић набраја побуде Стручног техничког одбора, да се овај посао уступи предузећу „Лабор То је једно солидно предузеће, њему лично познато, које је подигло Дом за официре, и притом постигло рекорд у брзини и солидности свога рада. Стручни технички одбор чинећи такав предлог, имао је жељу, да подизање ове велике школе препусти у руке једном опробаном и сигурном предузећу. Одборник г. Петар Гребенац наглашава потребу, да се у свима пословима треба држати једног основног принципа. У погледу ли-