Opštinske novine

Светли дани прошлости (ЖероЈско освајање Београда 1806 године)

12 овог месеца навршило се сто двадесет и пет година од дана када су једне зимске, ледене ноћи храбри устаници српски освојили бедеме београдске тврђаве, узели први пут после четири века ропства цео град и одатле истерали последње крџалијске хорде Гушанчевих Турака. То је било ноћу у очи Светог Андреје 30 новембра (по старом) 1806 године. Велики стратег и велики војсковођа Карађорђе лично је управљао овом операцијом, тешком и за данашње дане, а камо ли за оне дане примитивног, слабо наоружаног и војнички нешколованог устаничког елемента и неписмених његових војвода и буљубаша. Величина и замах стратегијског талента Карађорђевог још није довољно историјски оцењен. То је један благодаран темат за војне стручњаке. Када је Наполеон посматрао као незнатан поручник прве дане велике француске револуције, намргођеног и продирућег погледа, ко је могао и помислити да се у том малом корзиканском поручнику крије светски војнички геније? Исто тако ко је могао и слутити да се у малом шумадиском трговцу, Карађорђу, који је преко Обреновачке скеле претеривао стоку у Земун и трговао са аустријским трговцима, крије српски војнички геније, који ће већ 1804 год. избити у свој сво.јој стратегијској и организаторској снази? Баш та појава у нашем народу, појава Карађорђа, Милоша, Добрњца, Иенадовића, Чарапића, Поцерца и стотине других војвода и кнезова, показује боље и очевидније но ишта друго, да је сам наш народ расно велики, да је он у основи снажан, и духовно високо обдарен не само у својим истакнутим редовима, у политури горњих слојева, него у сржи и срцу народном, у огромној степској ширини народних маса. То нам уједно буди и гордост јер величина наша није само у нашим великим и школованим људима, него је сам наш народ велики и способан за највиша дела општечовечанске љубави, личног самопрегоревања и триумфалних потхвата! ... У овим светим часовима вратимо се мислима за сто двадесет и пет година у про-

шлост Београда. Ледени је северац брисао са банатских равница. Била је хладна поларна ноћ. Осамнаест хиљада српских усташа из околине Београда, вођени својим војводама, притезали су челични обруч опсаде Београда. Требало је освојити београдску тврђаву, непобедиву у оним данима примитивне ратне технике, и то са што мање сопствене крви,

Карађорђе сопствених жртава. Карађорђе скроман и иначе у животу, био је узвишено штедљив кад се тицало живота и страдања његових војника и устаника. Наредио је да се приступи делу. Али што мање људи. Само неколико опробаних хероја. План је израђен, паметан и смео план. Није то било старо античко лукавство са тројанским коњем. Наш народ у целој својој