Opštinske novine

Стр. 32

ОПШТИНСКЕНОВИНЕ

Проблем упослења огромног дела нашег становништва озбиљно је постављен. А док се он не реши, нужно је да са свом озбиљношћу буде истакнут проблем помагања овога света. У толико пре, и у толико више, што смо ево ушли и у врло озбиљну зиму, коју треба да преброде и они, који су без рада у градској привреди, као и они који су без земље и клипа, или им је ситна летина њихова сунцем попржена била.. . Неупосленост индустриских и занатеких наших радника уско је повезана са стањем сеоских малених привредних јединица и огромним приливом тога света у градове. Од неучених надничара они постају приучени радници од приучених постају полуквалификовани, а као полуквалификовани они у маси замењују изучене, стручне раднике јер су јевтинији, па макар и не били на висини ни у интензивности равни онима. Притицање елемената са села у великој је несразмери са могућношћу развоја наше националне индустрије. Ухваћени у кврге развијеније амортизоване, стране индустрије, ми не само да не усиевамо да у нашој земљи мељемо наше жито и извозимо брашно и израђевине од њега, да од заклане марве наше и од воћа и поврћа правимо и извозимо наше конзерве — већ не стижемо да извеземо чак ни саме сировине. Зато ће број неупослених наших домаћих радника из дана у дан да бива све већи. * Не треба изгубити из вида још једну околност: да наше школе из године у годину избацују по просечно десетак хиљада доучених или недоучених ђака, који чине све већи кадар света који узалудно јуриша на канцеларије државне, аутономне и приватне ради упослења. А да, са друге стране, и државна надлештва, и самоуправе, и привреда, уместо да су у могућности да упосле тај свакогодишњи прираст новога света, врше редукције и досадањих снага које су биле упослене. По статистици коју су убележиле Јавне Берзе Рада у току 1931- године преко наших градских Јавних Берзи рада:

Јануар

21.703

3.151

фебруар

21.955

2.961

март

24.286

3.856

април

26.331

7.992

мај

25.662

9.430

јуни

17.243

6.638

јули

18.256

7.050

аугуст

19.215

6.302

На сваку стотину тражених радника нудило се у рад узалудно, без да су могли наћи рада: јануара 689 радника фебруара 749 „

марта 630 априла 329 маја 272 јуна 260 јула 259 августа 310

У несезонским месецима (јануар, фебру ар, март) могао је рада да нађе гек сваки седми неупослени радник; а у сезонским месецима тек сваки трећи неупослени могао је да нађе упослење. То је доказ ван перманентне неупослености који је сулудо захватио целу Евроиу и цео свет, није мимоишао ни нашу земљу. Не треба напомињати да Јавне берзе рада са својим експезитурама могу да дођу. само до оних радника, који се нађу на главним раскрсницама, односно у већим градовима, јер оне само у њима имају своје бирое. А да у овоме броју не само што нису обухваћени они многобројни људи, који са села ради тражења упослења стреме у градове и који у маси не познају ове социјалне институције да би њима могле да се користе него у овим бројкама нису ни сви неупослени стручни индустриски и занатски радници, како они који су забележени и помагани од синдикалних радничких организација, тако ни они који нису нигде. Потпоре, које су у току ове године неупосленим радницима исплатиле саме радничке синдикалне организације рачунајући све скупа, износе око десет милиона динара. Јавне берзе рада издале су отприлике исто толику суму. Срества радничких синдикалних организација натегнута су до крајњих граница. А и срества Јавних берза рада исцрпљена су и дошло се до резерви које, кад притисне, не би могле прегурати ни два три месеца. На шалтере варошких, па и београдских Јавних берзи рада у све већој мери долазе и они са села, да се упишу ради тражења рада, колико и зато, и то још више, да би извукли какву-такву ванредну помоћ . . . Јавне берзе им не би смеле дати ни паре. Али оне дају. . . Огреше се о прописе. Морају. .. Ако му рада не можеш дати, мораш му, под. било којим видом, дати барем пару ... Да преживи. Тиме су оштећени радници, они прави радници, та данас највећа сиротиња, варошка сиротиња, који су били чланови радничког осигурања, који су за Берзе плаћали и стекли права на њене помоћи. Притисак на Јавне берзе ради давања пс- моћи незапосленима биваће све већи. А срЦ ства њихова не само да нису већа, него су све мања, у сразмеру са ограничавањем радова због несташице платежних срестава у оптиДају- У Загребу је на пр. у новембру 1931 не-