Opštinske novine

ОПШТИНСКЕНОВИНЕ

Стр. 33

упослених било 29,5°/» од свих радника, а 8.5°/о радили су са ограниченим радним даном, што значи преко 21.000 радника. У Љубљани је у окружном уреду за осигурање радника децембра ове године 11.023 радника било мање осигурано него што их је било децембра минуле године. А у Београду је у осигурању просечно 10.000 радника мање него што их има у сезонским месецима. Од тога броја кроз београдску берзу рада само у времену од 1 октобра па до 15 новембра прошло је 3598 радника који су се тамо јавили у ишчекивању какве-такве новчане помоћи или помоћи у натури. Много више него да им рада дадне или да их новчано колико-толико потпомогне, београдска берза је, у оскудици новчаних срестава морала да се стара да овај свет, углавном — куд било — растури и збаци са себе. Док је у септембру издала 166 путних објава за железничку вожњу, у октобру она их је издала већ 2176, а у новембру 2145. Јавна берза рада београдска углавном мора да се стара да се растерети од многобројног неупосленог света било давањем путних објава слањем радника на врат других јавних берза, било у места њиховог рођења. Али све то њено старање још увек не може ни издалека београдски терен да рашчисти — јер Београђани неупослени радници остају стално у Београду, па и у случају кад им берза ни паре не пружи и кад их ни у евиденцији својој не води; а поред њих, у Београд, као значајан привредни центар, у све већој мери, пристижу неупослени из других покрајина државе; јер чим већи град тим су за уображење неупослених радника већи и бољи изгледи за њихово било упослење, било за старање за њихово обезбеђење. * Право на потпоре. У низу радничких осигурања, које је предвидео Закон о осигурању радника, предвиђено је било (§ 2.) да ће се уредити и „осигурање радника за случај беспослице". Та законска одредба има значај начелне декларације. Она долази после већ објављеног Закона о заштити радника, који је уз одредбе о стварању државних берза рада, предвидео био и право на „потпоре и повластице незапосленим радницима" (§§ 99—101). Закон о осигурању радника тиме је хтео да каже, да су одредбе Закона о зашити радника о потпорама и повластицама радницима за случај неупослености — привременог карактера, док нови закон, чије је доношење Законом о осигурању радника било најављено, не утврди обавезно осигурање свих радника и намештеника за случај неупослености. Неупосленост радника је појава за коју кривицу данас не носи ни радник, ни послодавац. Њени узроци су много дубљи од личне воље овог или оног послодавца. Код несташице рада пслодавац може да се опреде-

ли да ли ће отпустити овог или оног радника —• али који год буде отпуштен, Јанко или Марко, он важи као јединица која је жртва привредне кризе. Њој треба у помоћ прискочити. Што озбиљније и што пре! Сасвим је исправно да осигурање радника у незапослености падне на терет јавних срестава. Али је пракса, и поред огромноСти таквих терета, ипак увела да терете осигурања неупослених сносе радници и послодавци сами, а држава евентуално да даје своје редовне и ванредне годишње помоћи. Та пракса важи готово у свима земљама. Наша срества за помагање неупослених и за одржавање целог апарата толико су скромна (не износе више од око 6—7 милиона годишње), да се код нас ова установа и не зове осигурање, него потпорна установа. Потпора је међутим много мања него осигурање. До осигурања фали врло много, а пре свега много новаца. Новчане помоћи неупосленим радницима до сада давали су: а) радници сами преко својих градских синдикалних организација, б) радници и послодавци у заједничком износу преко Јавних берзи рада. Све што је давано, није било довољно. Али и са тим недовољно даваним — срества су исцрпљена. Осим тога, то су срества само радника, оних који су били осигурани у радничком болесничком осигурању (уреду), и њихових послодаваца у равном износу. А шта ћемо са хиљадама и хиљадама оних који плаве са села у град, који траже рада по градовима и падају на варошке јавне берзе рада, који траже новчане помоћи без обзира на то што нису били чланови осигурања и што за берзе нису допринели ни паре —■ са њима шта ћемо? Једно тако широко осигурање које би обухватило и пауперизоване који стоје на раскрсници између града и села, немогуће је замислити и оно нигде и не постоји. Ми желимо само да истакнемо да ти елементи у све већој мери навиру у градску привреду нарочито Београдску, и да притискују јавне и приватне установе за обезбеђење неупослених радника. Желимо да истакнемо да су срества тих установа због тога, још мање у могућности да одговоре својој намењеној сврси. У фондове Јавннх берза нужно је да дотирају и општине, и бановине, и држава колико ради недовољних редовних срестава за помагање самих неупослених радника, толико и ради оних са села, који долазе као сенке, без правне установе која би их прихватила. Нужно је леба дати онима, нашим грађа-