Opštinske novine

Ог. МариЈа Вајс, референт општинског Централног уреда за заштиту матера, деце и младежи

Сеоска колонија за одојчад, м малу децу у Милоше вд у

Модерна дечја заштита, чији је делокруг рада првенствено у градовима свесна је велике одговорности коју има да сноси с једне стране у погледу најбољег начина збрињавања незаштићене деце, а с друге стране у

Претеедник Београдске општиие г. инж. Милан Нешић V посети код колонијсће деце у Милошевцу

погледу рационалног трошења јавних срестава. С тога се већ деценијама у надлежним круговима дечје заштите расправља о питању, куда да се смести дете, које нема родитељске куће и основе за правилан душевни и телесни развитак. Да ли у дом или у туђу породицу?! Тек крајем прошлог столећа обратила се озбиљна пажња овом питању и

често се спомињу у литератури дечје заштите разна дела, која се баве овим проблемом. Сада, према искуству последњих година, може се тврдити, да данашњици најбоље одговара отворена заштита ове деце, т. ј. смештање код хранитељица у туђим породицама. Јер у свим земљама су институције отворене заштите, као што су разни дечји диспансери и саветовалишта, социјални рад заштитних сестара и т. д., већ у велико развијени и цео тај апарат се може искористити и за надзор у туђим породицама. Савремена структура друштва као и економске тешкоће ко.је онемогуће осигуравање издашних јавних срестава, захтевају овај начин заштите. Само се несме изгубити из вида, да се не могу сва напуштена деца сместити код хранитељица, него само нормална и здрава деца, а сва душевно или телесно дефектна морају се збринути у одговарајућим специјалним домовима. Повољно је то што је просечно овај број деце знатно мањи од здраве деце, тако да финг~ т сијски није одвећ тешко оснивати и издржавати довољан број ових специјалних дечјих домова. Како код нас још није донет закон о заштити деце, нити закон о надзору над децом смештеном у туђим породицама, прописао је Министар социјалне политике и народног здравља „Правилник за колоније за одојчад и малу децу" И тиме створио могућност, да се пружи ефикасна заштита деци смештеној у туђој породици. Већ пре овог Правилника било је у Београду одојчади и мале деце смештених код хранитељица али њихова смртност била је огромна, јер су ова деца била без јавног надзора а обично за ову децу није ни издржавање редовно плаћано. Одмах по доношењу Правилника основао је у Београду прву колонију за одојчад и малу децу проф. Д-р Матија Амброшић, шеф завода за здравствену заштиту матера и деце. Колонија је према тексту правилника социјално-хигијенска установа организована око дечјег диспансера. Шеф овог диспансера је уједно шеф колоније. Задатак колоније је, да смешта своје штићенике код добрих хранитељица у околини диспансера, да осигура хранитељицама плаћање за издржавање деце и да стручним надзором, поучавањем хранитељица и прегледом деце осигура