Opštinske novine
Пг. МариЈп Илић-Лгапов, референт<библиотеке и музеја О. г. Б.
О плану и архитектури зграда за градске библиохеке и музеје
I. Под Библиотеком разумева се укупност зграда, које служе за одржавање и систематизацију књига у корист читаоца, који се на овом месту могу користити књигама. Израда планова за Библиотеке и архитектура Библиотека престављају данас, у вези са значајем и улогом Библиотеке у образовању најширих народних слојева, тежак и компликован проблем. Треба не само предвидети све што омогућује рад у Библиотеци, већ и све оно што доприноси његовом што већем успеху. Треба узети у обзир све категорије читалаца: децу, омладину и одрасле; специјалне потребе одраслих чигалаца: научне кабинете, посебне сале за читање часописа, дневних листова, музичку салу Не сме бити превиђен читав низ одељења, која служе културнопросветном раду библиотеке у ширем смислу: предаваонице, концертна дворана, дечије позориште, а исто тако нарочити размештај административних одељења међусобно и у односу према осталим деловима зграде. * Три су главна пигања, која се постављају код правилног решавања подизања зграде модерне библиотеке: 1) место библиотеке, 2) спољни изглед (архитектура), 3) унутрашње уређење (план). Анализирајући свако од ових питања, мора се нарочито истакнути важност, што га заузима решавање питања: у коме се делу града мора подићи зграда Библиотеке. Има неколико околности, које све и у исто време у једнакој мери морају бити узете у обзир А) Библиотека се мора подићи на месту, где је популација најгушћа, али у исто време и на месту, које подједнако преставља згодну комуникациону тачку за остале делове града и где је загарантована највећа тишина; Б) Место на коме се подиже Библиотека мора бити у довољној мери пространо: — естетски с разлога, да се омогући што погоднији приступ и положа.ј зграде; практички — да се омогући што боља светлост и вентилација, да се зграда што више имунизира против пожара и омогући евентуално проширење зграде, које се према искуству намеће сваких педесет година. До свих ових правила дошло
се на основу скупног искуства и она се никако не смеју испустити из вида, кад се ради о једној овако великој јавној грађевини. Овде се мора додати још једна коректура и једно објашњење. — Ко је и најмање упознат са животом великих градова, томе је јасно, како је „популациони" градски центар променљив, покретан, да он није једна чврста тачка, већ да зависи од развоја самог градског организма, који је опет са своје стране условљен читавим сплетом узрока, који се увек не могу нредвидети. Зато, а у исто време, да се осигура максимум тишине, — колико је уопште могуће постићи то у великим градовима с развијеним прометом — савремене библиотеке подижу у културним градским центрима, који се обично налазе у најстаријем делу града, док се у осталим градским центрима, постепено, према финансијској могућности и потреби, подижу филијале Централне Библиотеке и тако ствара разграната мрежа, која омогућава сваком градском становнику, да се у једнакој мери користи овим културним установама. Као друга важна надопуна, мора се истакнути околност, да је најзгодније Библиотеке подизати у великим вртовима, јер на тај начин не само, да су постигнути сви истакнути услови, већ се у исто време ствара и посебна атмосфера лепоте, коју књига тражи као своју допуну и даје могућност за активан рад библиотеке у свим годишњим добима омогућујући читање у врту. За питање спољњег изгледа библиотеке, стила зграде, архитектуре, истиче се као основно правило да зграда мора бити лепа. Иначе не постоје неки нарочити принципи. Овде у целини долази до израза инвентивна способност самог архитекте. Може се једино, као даље опште правило, истаћи околност, да зграда мора бити индивидуална, да не сме личити ни на школу, ни на болницу, ни коју другу сличну установу. Спретно искоришћавање локалних архитектонских елемената може само бити од користи, оно се и нарочито препоручује, као и спретно искоришћавање елемената локалног уметничког обрта код унутрашњег уређења зграде. Ради што бољег решавања овог питања, потребна је стална сарадња између архитекте и управе Библиотеке, јер се међусобном изме-