Opštinske novine

Стр. 40

ОПШТИНСКЕ МОВИНЕ

ном мисли лакше долази до форме која задовољава и естетске и архитектонске законе, а у исто време не иде на штету унутрашњег уређења Библиотеке. Овде се мора одмах упозорити на леп архитектонски облик Прашке Градске Библиотеке, Градске Библиотеке у Штокхолму и чувене Лајпцишке Библиотеке „Дојче Бихерај". — Фотографски снимци и планови ових, као и целог низа других градских и државних библиотека, налазе се у појединим стручним књигама Библиотеке града Београда, па ће моћи бити искоришћени у практичне сврхе при изградњи зграде за београдску градску Библиотеку. Унутрашње уређење Библиотеке, израда плана, ставља и библиотекару и архитекти огромне задатке у дужност. Сваки детаљ мора бити рационално предвиђен, јер од његовог спретног или лошег решења може зависити читав низ питања огромног значаја за целокупно функционисање библиотеке. Код унутрашњег уређења Библиотеке, као прво, поставља се питање: што све мора бити предвиђено код израде плана, какве и колике просторије. Правилан одговор добија се само онда, ако је јасно питање задатка и сврхе модерне градске библиотеке: „Ако желите да градите, морате имати до у танчине тачну идеју о Јавним Библиотекама, а поготову о вашој Јавној Библиотеци". Савремена градска Библиотека стоји пред целим низом питања, која у њој морају наћи своје задовољење. Она је установа, која најинтимније продире у читав културни живот грађанина, мора сваком грађанину дати могућност, да у њеном књижном саставу нађе и она дела научне и лепе књижевности, која га нарочито интересују; негујући нарочито комуналну литературу, дакле сву стручну литературу, која се односи на безбројна модерна урбанистичка питања: комуналну легислатуру, финансије, архитектуру, хигијену, социјалну заштиту, градску просветну политику, — градске Библиотеке нарочито гаје локалну књигу и књиге, које се односе на сам град без обзира: где, кад, на коме језику и ко их је написао и издао, а даље у њима мора бити заступљено широко поље научних дела општег интереса, лепа књижевност, дечија књижевност, часописи, дневни листови. Од свих ових потреба грађана, које зависе од њихове старости, интереса, зависи и питање: потребе појединих оделења, њихове раздеобе и уређења. Придржавајући се овде стручног дела Д-р Визера, истакнућемо неколико основних питања, која се односе на рад савремених градских Библиотека: а) издавање књига на читање било у самој Библиотеци или ван Библиотеке сачињава огромну, можда најодговорнију групу послова Библиотеке; логично је

да се у згради Библиотеке Издаваоници књига мора посветити нарочита пажња, да њен значај и архитектонски мора доћи до пуног израза. б) Дечје и омладинске читаонице су места у којима се припремају и одгајају читаоци. Свака и најмања градска Библиотека мора посвећивати нарочиту пажњу раду с децом, али деца у општој згради Библиотеке безусловно морају имати своје оделење, просторије са посебним улазом. в) Читаоница одраслих може служити четвороструком циљус као место где су прикупљена и изложена разна приручна дела, место за читање књига, а у исто време и као читаоница часописа и дневних листова, али се у праски показало, да је много боље, да за читање дневних листова и часописа постоје посебна оделења. г) Модерне Библиотеке морају у свом раду бити активне, дакле не смеју из вида испустити ништа, што служи пропаганди књиге, стварању потребе читања. Обична средства —- каталози, саветовања —• нису довољна, потребан је трајан, систематски рад путем згодно подешених предавања, села, конференци.ја, која се држе у самој згради библиотеке. д) За обављање свих многобројних послова модерне Градске Библиотеке и њених филијала, које све претстављају живе организме у сталном развоју, потребан је велики број чиновника, коме мора бити осигурана могућност, што интензивнијег рада на тај начин, што ће сваком чиновнику бити загарантован простор у ком ће моћи несметано радити. Ради што лакше и потпуне оријентације у питању: које све просторије морају бити предвиђене у модерној градској библиотеци, навешћемо неколико стручних разматрања према новој Руско.ј Техничкој Енциклопедији за 1930/1931. г.: У састав Библиотеке долазе у обзир ове просторије: 1) Магацин књига код кога на сваких 125 томова треба рачунати 1 м\ рачуна.јући у овоме и пролазе. 2) Сала за смешта.ј и чување карата. 3) Регистратура и оделење за примање књига, који морају бити смештени на начин да омогућују лаки и несметани довоз књига (посебан улаз). Код овог треба имати у виду, да се књиге из регистратуре предају непосредно у оделење за каталогизацију књига. 4) Оделење за каталогизацију књига и службени каталог. Ово оделење мора имати двострано осветлење; столови се