Opštinske novine

Музичка хроника:

Нетор Ј. Крстић, композитор „Морана" Опера у три чина из народног Љивота. ТеКсг од Ахмеда Мурадбеговића, музића од ЈаКова Готовца

Опера Народног Позоришта у Београду показала се у овогодишњој сезони необично активна у извођењу нових дела. Тако је у понедељак 4. јануара ове године изведена први пут Готовчева опера „Морана". То је била четврта оперска премијера у сезони, којој су претходиле: „Таис" под диригентством директора опере Стевана К. Христића, „Салома" под диригенством првог диригента Ивана Брезовшека; балет „Дон Кихот" под диригенством Јована Бандура, младог новоангажованог диригента, а „Морану" је музички спремио и дириговао Ловро Матачић. „Морана" је први пут изведена 29. новембра 1930 године у Народном Дивадлу у Брну и имала је код чешке музичке критике и публике неочекивани успех. „Морана" се необично допала због богатог југословенског музичког фолклора, мелодиозне певачке линије и бујне инструментације. „Морана" је прва опера чији је аутор Југословен, а која је своју премијеру имала на оперској сцени у иностранству. Поводом премијере у Брну рекао .је у својој критици познати музиколог Д-р Влад. Хелферт:.... „Готовац се у „Морани" показао као композитор богате музичке снаге. Разумљиво је да све није стилски уједначено у његовом оперском првом делу, али је очигледно да је чврстом руком решио основе оперског проблема Није се дао завести јевтиним кокетовањем са фолклором... И знао је дати делу особити чар лирскога даха и срчаности Мало која опера је била тако срдачно премљена од публике као Готовчева „Морана". „Народни листи" у Прагу пишу: „У основи узев Готовчева опера је хорска. У тој стилској одлици лежи уметничко језгро „Моране". Кроз хорове аутор је изнео најтипичније музичке акценте". „Народни новини" кажу: „Готовчеву „Морану" можемо без устезања убрајати у најлепша дела словенске оперске литературе. Своју партитуру Готовац је написао мајсторски, ослањајући се на елементе народне музике". „Моравске новини" пишу: „Од почетка до краја живимо у атмосфери југословенске

народне песме, која највише провејава у народним сценама". У почетку овогодишње позоришне сезоне изведена је „Морана" са истим успехом и у Загребу у Опери Народног Казалишта. Јаков Готовац као композитор није био непознат ни београдској музикалној публици. Његове композиције: „Јадованка за телетом" за мешовити хор и народни коледарски обред „Коледа" за мушки и мали оркестар, које је први пут у Београду певало Академско певачко друштво „Обилић" учиниле су његово име и у Београду познатим и популарним. Готовац је као композитор националиста. Он се одушевљава народном мелодијом. Он је уверен да је у њој почетак и основа наше музике. Он је понесен идеалом, да наша уметничка музика треба да се развије на основу наше народне музике. Те своје националистичке музичке идеале спроводи и у својим музичким делима. Јаков Готовац рођен је 11 октобра 1895 године у Сплиту, где је учио и свршио и средњу школу. Музику је у прво време учио приватно код Храздире, Хацеа и Добронића. Контрапункт је учио на Загребачком консерваторијуму код Ружића, па је затим наставио музичке студије на Музичкој академији у Бечу. По повратку са музичких студија у отаџбину Готовац је основао у Шибенику филхармоничко друштво. Затим је постављен за секретара и диригента у Народном казалишту у Загребу, где је у исто време и хоровођа академског певачког друштва „Младост", данас „Младост-Балкан". Готовчеве су композиције: „Еротични тренуци" за мушки глас и клавир, „Три дјевојачке песме" за женски глас и клавир, „Кроз варош" и „Две анакреонске пјесме за један глас и клавир, „Два мушка хора", „Приморска свита" за мушки хор, „Два скерца" и „Двије пјесме чуда и смијеха" за мешовити хор, „Коледа", народни обред, циклус за мушки хор и инструменте, балада „Дјевојка и мјесец" за алт и „Два сонета" за бас уз пратњу малог оркестра, „Симфонијско коло" за оркестар, оцера „Морана" и још неколика мања дела,