Opštinske novine

Стр. 76

ОПШТИНСКЕНОВИНЕ

Сиже за „Морану" узео је Ахмед Мурадбеговић из једне далматинско-херцеговачке бајке, која датира из паганског (нехришћанског) доба нашег народа. То је историја љубави дивне Моране са стаситом Бојаном, којој се противе родитељи па стога беже у планину. А када треба да буду спаљени на ломачи по суду народном, њима живот спасава гајдаш Гојен и све се свршава весељем и радошћу. Тада раздрагани младенци кличу: „Велик је народ наш у проклетству и у љубави!" У знак весеља народ запали ломачу. Око ватре се игра обредна игра, а народ се клања божанској љубави и слави намучене љубавнике. Песмом и игром се завршава апотеоза чисте љубави. * * * Ахмед Мурадбеговић написавши либрето за „Морану" није створио значајно литерарно дело. То му свакако није ни била главна намера, већ и по томе, што је тема у „Морани" тако стара, колико је стара и литература у опште. Ново је међутим при томе то, што је ту тако много у књижевности искоришћену тему везао за нарочиту средину и обојио је фолклорним елементима нашега народа. При свем том литерарни део „Моране" — либрето — у основи је примитиван и наиван, Али је Ахмед Мурадбеговић један од оног малог броја наших књижевника, који се дао приволети, да се окуша у једном не лаком послу, који захтева нарочиту сценску технику, — да једном домаћем композитору напише либрето за оперу. И ма да Мурадбеговић у томе послу није опробани мајстор, (свакако да му је то први покушај те врсте), он је са обзиром на сврху пружио у „Морани" композитору пуно разноврсних могућности за сценску музику. У тексту преовлађује лирски и драмски елеменат (епски се јавља у најмањој мери), а они су и најпогоднији за музичку обраду. И са обзиром на литерарни облик, у тексту има места чисто оперског стила, као: арија, дуета, великих ансамбла са хоровима и тако даље. Композитору је пружена могућност да развије оперски стил у пуном смислу те речи. Композитор Готовац је запазио ту добру страну либрета. Композитор од талента, који је створио већи број успелих вокалних дела без пратње и са пратњом, осећао је у себи нагон, да створи музичко дело већега замаха и обима. Својом опером „Мораном" Готовац је показао још у јаснијим бојама своје музичарске способности и свој композиторски таленат. Треба имати на уму, да су музичарске способности и композиторски таленат две разне ствари, које не морају ићи упоредо, не морају бити еквалентно заступљење у једној личности. Под музичарским способностима треба разумети музичку технику, музички занат — оно што се мора учити, да би се нау-

чило и знало. Композиторски таленат је нешто што се не да научити, што је изнад занатскога, што се налази у души, у уметничкој природи личности, којој је природа доделила стваралачку моћ. На пример, музичарске способности Мусорког су биле веома скучене према његовом композиторском таленту. И обрнуто, има изванредно много музичара, који су перфектно владали композиционом техником, нарочито међу професорима композиције (да не набрајамо имена), а њихов композиторски таленат је био минималан или никакав. С тога те две ствари треба делити. То је било овде непотребно рећи, јер при оцени једног музичког, као и сваког уметничког дела, мора се узети у оцену и једна и друга чињеница. Ако на основу музике из опере „Моране" хоћемо да изведемо закључак о музичарским способностима композитора Јакова Готовца, ми ћемо анализира.јући ту музику доћи до закључка, да Готовац потпуно влада оркестарском техником, он оркестрира вешто, уме према потреби оркестарско ткиво да подреди и приреди сцени, да диференцира звучност оркестра у односу на звучност певаног тона на сцени. Готовац уме да развије мелодијску линију ширег замаха лирски распевану, уме да напише оперску арију, оперски дует, оперски хор и т.д. Из свега тога излази да је Готовац зрео уметник са солидним музичким знањем и техничким способностима. Рекли смо раније да је Готовац композитор националиста. Ок воли народну мелодију, воли „народни тон". Зато је и тражио и нашао либрето из народног живота, да V њега унесе народне мелодије, које ће обрадити хармонски и оркестрално на свој начин и по свом укусу, или да сам створи оригиналне мелодије у „народном тону" на основу мелодијских елемената нашег музичког фолклора. У тим деловима партитуре је Готовац најјачи, поглавито с тога, што у његовој музичкој обради народни мелос није изгубио од своје специфичне карактеристике. Као главни носиоци народног музичког елемента истичу се хорови, који су на сцени у сва три чина и који испуњавају велики део партитуре Готовчеве „Моране". Ти фолклорни музички елементи су у „Морани" са уметничког гледишта сасвим оправдани, они су у потпуној хармонији са народним костимима из северне Далмације. Из музике у „Морани" избија и изразити композиторски таленат Готовчев. Он се огледа у музичком изразу, који је скоро увек, у свакој сцени погођен, природан, нетражен, спонтан. То је оно што стоји изнад занатскога, изнад музичарске технике. „Морана" је опера, и музички израз Готовчеве музике је поглавито оперскога стила, мелодијски,