Opštinske novine

Стр. 100 -

ОИШТИНСКЕ НОВИНЕ

и хигијенски, у толико више оживљава она илегална, коју инспирише нужда за становањем свих оних, који не могу да плате кирије у прескупим престоничким новоградњама. Ова околност је жалосна, а у исто време и врло знача.јна. Жалосно је са обзиром на околносг што су перифериски ћумези који ничу из нужде, естетско ругло Београда и скра.јње нездрави за њихове обитаваоце. А значајна је по томе, што и ове, ма како малене, примитивне, нездраве итд. страћаре-грађевине. коштају новаца, свака барем, просечно, по десетак, па и двадесетак ц тридесетак хиљада динара. Колико ли је пара сахрањено у ове гробнице живих људи; и колика ли огромна штета за тим новцем и енергијама које су уложене штетно и рђаво, и које би, да је било јавног старања, концентрисане на једном планском раду око изградње хигијенског Београда, дале драгоцене тековине, којима би се престоница могла да поноси — уместо што их се сада, својом кривицом, мора да стиди ... Хигијеничари прописују, да једна породица са децом мора да има стан од најмање две собе са кујном, са 60 квадратних метара површине и 3 м висине, или 180 кубних метара простора, од чега намешта.ј не сме да заузме више од 30 кубних метара, тако да на свако лице остане на.јмање по 30 кубних метара простора. То је најмања мера према овом захтеву, који са главе на главу тражи по 50 кубних метара простора. Извесно је да Београд оваквих станова много нема. У најмању руку .једна половина београдских станова не задовољава ове поТреба. Анкетираних око 6000 станова, које су извршили органи О.Г.Б. и Лига против губеркулозе, под руководством г. Слободана Ж. Видаковића, потврђују и доказују од коликог је значаја станбено гштање за престоницу. Да подвучемо још једном нашу констатацију: Солидно грађевинарство је у Београду запело, а грађење страћара — ругла Београда — развија се и даље. И да одмах поставимо проблем: пма ли начина да се пресече са грађењем накарадних страћара, које ничу, а да нити их ко видп кад се дижу, нити их у томе може спречити, и да се отпочне са солидним грађевинарством које би ангажовало све ове снаге ко је су данас расплинуте и штетно пласиране У изградњи Београда? Ми ћемо одмах, кратко и .јасно, на постављено питање да даднемо одговор: Има начина, и може се! У времену од 1920. године до конца 1930. V београдске нове грађевине узидана је вредност од 2,379,690.000 динара. Најмање је ту новца приватног, а на.јвише хипотекарног. За тај новац дигнуто .је свега 12.568 станова, од којих су 5.325 великих и 7243 малих. Са једног на други, за сваки стан' из-

дато је дакле просечно око 190.000 динара! А то значи да су ови станови од реда —• луксузни и неекономични — барем за економске прилике београдског грађанства, које се са 85% састоји из чиновника, намештеника, радника, официра и других, ко.ји живе од одређене месечне плате која је малена. Кад се зна да су ових 2 милијарде и четврт у највећој мери паре Државне хипотекарне банке; и да су те паре даване „приватној иницијативи" која их је пласирала тако да су на штету и њима и београдским грађанима, — питање је: нису ли те паре, да су даване грађевним задругама, ко.је бе окупиле све оне ситне људе, који су сво.је грдне паре — као целина мислимо — разбацали у дизање лептирица за награђивање Београда, нису ли те паре, заједно са парама оних који су бежали по перифери.јама Београда да, из нужде, нелегално зидају — нису ли те паре, дакле, удружене, могле дати колосалне резултате у дизању огромних угледних чиновничких, радничких, намештеничких, занатлиских итд. грађевних колонија, ко.је би могле да буду понос престонице и пред свима муниципијама у држави, и пред иностанством? За 2,379,690.000 динара могло се дићи не 12.568, него два пута толико и више станова, јер је један нормалан грађански стан од 90.000 дин. савршено донољан. Кад би се пошло тим путем, ми данас не би смо имали те аномалије: да велики број станова — зато јер су грађени, без обзира на средину којој су намењени стоје празни, а да огроман број београдског становништва, опет, без обзира на нехигијенске прилике, сганује у становима, који, да је среће, нису требали бити ни подигнути. Оживети легалну грађевну делатност у престоници под околностима какве су данас и на начин како је Државна хипотекарна банка до сад помагала грађевинарство у престоници — немогуће је. Нити хипотекарна банка има гаранције за уложене паре; нити се може наћи толико лакомислених људи, који би хтели да рескирају да иду по утртим путевима у дизању грађевика, па да се насучу као и многобројни њихови претходници. Много лакше и много брже грађевинарство би могло да оживи преко грађевних задруга, преко којих би интересенти, којих има доста, уложили крајње напоре, само да дођу до толико потребног крова над главом за себе и своју породицу. Код тих многобројних интересената нашло би се, заједно, много више пара, него код појединих крупнијих ималаца новца. И гаранције које би ти многобројни људи, удружени преко својих грађевних задруга, колективно могли да дадну, много су веће и солидни.је, него што су гаранције оних појединаца, којима .је хипотекарна банка до сада давала новац.