Opštinske novine

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ ======= Затим: новац даван преко грађевних задруга интересентима не би ишао у луксузне грађевине, него у економичне, какве би одговарале економск.ј снази њихових нмалаца, а једновремено, ипак, и свима савременим естетским и хигијенским прописима. Када говоримо о малим становима, ми не мислимо да ти мали станови мора.ју бити у малим страћарама, које би могле да стоје само по периферији. Не! Могу да се дижу и огромне задружне куће са 10,20, 50 станова, могу оне да стоје у центру града и да буду његов украс, а да ипак буду заједничко власништво свих оних који као задругари обитавају станове у тим задружним кућама, од којих сваки може да буде власник свога стана. Само што би и за ово требало донетн специјалан закон, који би омогућио да једна грађевина може бити власништво више лица, односно да у њо ј буде сваки власник свога стана. СРЕДСТВА ЗА ГРАЂЕЊЕ Осим срестава Државне хипотекарне банке, нужно би било створити и .један специјалан грађевни фонд, који би служио за кредитирање изградње јевтиних и здравих станова за градско становништво. Бивши закон о становима је обавезивао крупнија предузећа да за раднике и намештенике у својим предузећима у одређеном року морају да изграде станове. Ова законска одредба је остала неизвршена, јер су заинтересована предузећа успела да убеде меродавне факторе да би их такве инвестиције бациле у пропаст. Али ако су поједина предузећа и могла да кажу да би их појединачно овакви издаци упропастили, један општи разрез на непосредне пореске видове без великих тешкоћа могао би да донесе барем 100 милиона годишње за грађевни фонд, из кога би се дизали мали станови по градовима и који би, по том, послужио за изградњу наших градова уопште. Грађевни фонд би се могао снаЖити нарочито и из средстава, ко.ја би се могла наћи из следећих извора: 1) Порез на изграђене грађевне парцеле по центрима градова. Неизграђене парцеле по центру града престављају праву напаст за град и за целокупџо градско становништво. А неизграђене су, разуме се, само зато, што су цене њихове сувише скупе и непоиступачне за све оне, који се решавају да граде, па, немогући да плате зеленашке цене за парцеле у центру, морају да беже све даље од центра и на периферије града. Сваким милиметром ширења радиуса града диже се још У већој мери цена неизграђеним парцелама У центру града, тако да парцеле које су назад коју годину биле по цени од 5 до 600 динара од метра, скачу ценом на 1000, 2000,

БИБЛИОТЕНА ОПШТИНЕ ГРАДА Б^ОГРАДА - ' Стр. 101 3000 5 и 10.000 и више — до У бескрај! Пораст цена тим парцелама долази незаслужено за њихове имаоце, који су стално у положају да уцењују заједницу — ма да је она та, која, вршећи све веће инвестиције у све шири круг града, диже цену парцелама спекуланата по центру. Свеколике неизграђене парцеле у ценгру треба опорезовати, и то до те мере да се спречи даља спекулација са неизграђеним парцелама. Опорезовање треба да буде прогресивно, према вредности коју власник парцеле за сваки квадратни метар сам одреди; чим већа вредност, тим већи порез. Због тих неизграђених парцела у центру града, град, дакле целокупно његово становништво, мора да сноси терете изграђивања друмова, водовода, канализације, трамваја у све ширу околицу — па је сасвим логично и сасвим правичко, да виновници непотребног проширења градског територија — зато јер нити сами граде, нити другима дају да граде — сносе и правично оптерећење на те своје спекулативне објекте. У том случају они ће бити присиљни да или граде, или парцеле по нормалној цени другом прода.ју за изградњу. 2) На све луксузне станове у градовима треба увести нарочите таксе. Као што се прави разлика између животних намирница које троше широки народни сло.јеви и које су признате као неопходна средства за исхрану, и намирница које су луксузне, па су ове друге друкчије третиране и код трошарине и код царине — тако исто је сасвим логично да се прави разлика и између недовољног, кормалног и луксузног стана. Луксузни стан треба да буде третиран као и свака друга луксузна животна намирница — и посебно таксиран. Шта је то луксузни стан? Као луксузни стан може да се сматра сваки онај стан, који има већу кубатуру него што је потребно, према утврђеним правилима, које прописује хигијена. Посебном таксирању имао би да подлеже сваки вишак кубатуре, и то у колико за свако лице долази више од утврђене потребе, у толико више да се плати за сваки вишак кубатуре. Та мера је сасвим правична, кад се има у виду да огроман број грађана чами по избама без четвртине потребне кубатуре, без директног светла, и у влази, и да те грађане наше треба спасавати из тих прилика, стварајући срества за њихова будућа здрава насеља. 3) Грађевни фонд могао би, даље, да се храни и расположивим срествима, која леже по радничким социјално-пслитичким установама, као што су радничко осигурање у болести и у старости, берзе и друго. 4) А исто тако он би могао снажно да буде подупрт и директно из општинског буџета, који би грађевној делатности — својим средствима — могао да обрати пажњу. И да