Opštinske novine

Стр. 106

ОПШТИНСКЕНОВИНЕ

осим Штедионица не може тражити или примати улоге као Штедионица. Ко би се огрешио о овај законски пропис биће дужан платити глобу чији ће износ ићи у корист народа Државе, а који ће се плаћати по сто долара за сваки дан док се тра.јање тог иступног дела не прекине". Одредбе о заштити дају -право Штедионицама да гоне судом оне установе које по закону немају право да узимају заштићене називе. Ми још немамо закон о Штедионицама, нити постоји ма у ком закону одредба о заштити имена ,.Штедионица". Горе наведени законски текстови могу послужити као добра сугестија за пројект закона о штедионицама који је у раду. Таква би једна одредба стала на пут свим многобројним злоупотребама које новчани заводи чине од имена ,,Штедионица". То име припада искључиво оној установи организованој на правној бази Штедионице, Кад се једном утврди та правна база, не може се више допустити мешање ни именом ни суштином са другим новчаним заводима. Па у чему је та разлика између Штедионице и других новчаних завода? Прва основна разлика између Штедионице и других новчаних завода лежи у њиховом циљу. Штедионице нема.ју за циљ постизавање матеркј.алне добити. Оне имају за главни ииљ помагање социално и економско слабих. Штедионице не представљају концентрацију капитала за предузимање или кредитирање великих послова у циљу^ остварења што веће добити за поделу акционарима у виду дивиденде, као што је то случа.ј код акционарских друштава. Напротив, штедионица средством стварних и јавних гаранција привлачи у своје касе уштеде малих трговаца, занатлија и радника, да би ове у случа.ју потребе помогла краткорочним или дугорочним, стварним или личним кредитом, а. евентуално, у елучају старости или изнемоглости, и доживотном рентом. Према дефиницији аутора који се баве питањем штедионица, штедионице су установе које немајући за главни циљ добит, скупљају улоге на име штедње, чак и на.јмање, а нарочито улоге нижих и радничких класа, да би их чували и сачували као и учиниле уносним на .један сигуран и обазрив начин и тако у свако доба биле у стању да их врате са нагомиланим интересом на захтев улагача. Да би одговориле том зацатку штедионмце треба да имају нарочите одлике и елементе, предвиђени специјалним законским одредбама. Пре него што угледа света. штедионица треба да претрпи претходну контролу власти, и да доцни.је у току свога рада ниједна њена важнија Одлука не измакне тој контроли. У крилу Штедионице не сме бити акционара. У томе лежи друга битна разлика између штедионица и акцион'арских друштава. Немајући акционаре Штедионица нема ни ак-

ција, па, према томе, ни дивиденду, нити скупштину акционара. То су елементи који су искључени из појма штедионице самим њеним циљем. Видели смо да њен циљ ни.је ни материјална добит као ни предузимање великих привредних послова. То ни.је капиталистичка установа чија се снага мери величином капитала и изгледом на добар исход њених послова. Снага једне штедионице мери се природом и величином гаранције којом она располаже, и степеном поверења, заинтересованости и свести широких народних слојева. јШтедионица није удружење капитала или капиталиста. Она се не може подвести, према томе, под законске одредбе о трговачким друштвима. По својој правној природи она ни приближно не одговара било јавним. било акционарским друштвима. Она и не би смела њима ма у чему да наличи с обзиром на свој циљ. Друштва су такви уговори којим два или више лица нешто улажу у за.једницу у намери да деле добит која би отуда произишла. У тим друштвима преовлађу.је утицај најјачег капиталисте, оног чији је удео највећи у заједници. И само друштво .је тако организовано да се тај утицај омогућава. Циљ штедионице био би потпуно промашен кад би био фаворизиран такав утица.ј у крилу њене организације. Утица.ј капиталиста је већ самим тим онемогућен, што је биће штедионице ослобођено акционара и акционарских скупштина. Ако би штедионици претила опасност од утицаја капиталиста, та би опасност могла доћи само од улагача чи.ји су улози велики. Да би и та опасност била уклоњена, у извесним штедионицама ограничена је величина улога. Тако, на пример, статут Штедионице републике и кантона женевског ограничио је величну улога на 10.000 шв. фр. Овим ограничењем подвучена је јаче социална функција штедионица. И заиста кад би било и таквих улагача чији би улози могли достизати баснословне цифре, могло би се десити то да тај улагач потражи једног дана натраг свој улог и да му Штедионица не могне исплатити будући да би све паре биле ра _ стурене у радном народу. У таквим случајевима штедионица би преживела критичне дане, и ако њен опстанак не би био стављен V питање, свакако да ,је не би мимоишле врло тешке ситуације Зато штедионица н'е само да не сме да има акционаре него ни великих улагача. И готово код свих штедионица усвојен је принцип ограничења величине улога. Велики улози реметили би и дух равноправности и узајамности који треба да постоји код улагача. Акција не само да да.је њеном притежаоцу право на сразмерно учешће у добити, него му она даје активно и пасивно право у бирању управе. Већи број акција сконцентрисан у руке једног, даје овоме једну огромну фактичку моћ, која је у стању да парализује пра-