Opštinske novine

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр. 107

во ситнијих акционара. Тога свега нема код јавних Штедионица. Улагач нема ннкаквог утицаја н'а избор управе. Улог даје право на интерес, за који Штедионица не даје никакве обавезе У погледу величине. Она после извесног времена дели по основу принципа узајамности и правичности међу улагаче добит у виду интереса по одбитку трошкова на име управљања, евентуалних пореза, и сума одређених по закону и статуту за резервни фонд. друге новчане установе обавезују се н'а одређене интересне стопе које су дужне исплатити без обзира на трошкове и губитке које би оне могле имати у извесном периоду времена. Та разлика у погледу дужности и права улагача новчаних завода и улагача Штедионице истиче некомерционални вид ове последње. Необавезност Штедионице да одговара улагачима за једну одређену интересну стопу потиче из принципа уза јамности који Штедионицу приближује Кооперативи. Другим речима улагачи Штедионице су једина лица финансиски заинтересована. У акционарским пословима, приходи су подељени на два дела: први део намењен је улагачима за исплату интереса, а други део прихода је одређен акционарима на име дивиденде. Тај део намењен' улагачима могу ови тражити само по основу тражбеног права, и тиме су они изједначини са осталим друштвеним повериоцима. Улагачи акционарских друштава нити утичу на ток пословања нити могу учествовати у добити. Улагач Штедионице напротив учествује у добити као и у губитку. Они су нека врста акционара организованих у Штедионици у циљу узајамног помагања а н'е постизавања материјалне добити. Јасно излази да између Штедионице и других новчаних завода постоји знатна разлика у циљу као и у основима организације. Према томе су нетачна мишљења појединих економских писаца који своде разлике на чисто програмске, или који не виде никакве разлике између банке и штедионица. Стоји у истини да наше основно законодавство о банкама не прави никакве разлике између банака и штедионица. Али се та разлика мора установити ако се иде на стварање правих штедионица. Комунална политика тежи за стварање таквих штедиоНица и за унифицирањем законодавства о комуналним штедионицама. Скоро одржана скупштина савеза наших општинских штедионица изразила је потребу о доношењу једног основног закона о штедионицама. Ми имамо разноврсних одредаба које се односе на јавне штедионице: самоуправне и државне. Али немамо никакав законски статут за штедионипе приватног карактера У другим државама спроводи се тежња да се приватне шТедионице организују на правној бази Кооперативе, дакле, на принпипима строге соли!дарности и узајамности. Није без интереса изнети миш-

љење једног американског поборника за штедионице, Кођег! Ц Но^ие^, председника националног удружења штедионица: ,,Има релативно мали број људи који има.ју тачно схватање о томе шта је штедионица, или о томе у чему се она разликује од других банкарских установа. Иако су се хиљаде долара потрошиле да би се упознала јавност о правом значењу речи „штедионица" и о правом смислу принципа узајамности, већина људи још не разуме да се Штедоница радикално разлику.је од банака У погледу економском Штедионица је кооперативно друштво за штедњу. Она у многоме личи на друштво за осигуравање живота, која су кооперативна друштва и која имају за циљ да осигурају живот члановима друштва". Сва страна законодавства теже да у приватним штедионицама спроведу принцип кооперативних удружења. Према томе приватне штедионице у правном погледу треба изједначити са удружењима за узајамно помагање. Што се тиче јавних штедионица тај кооперативни принцип исто тако треба да се провлачи кроз њихово уређење. С обзиром на ту чињеницу да су јавне штедионице основане и гарантоване од стране .јавних зласти, било самоуправних, било државних, у уређењу тих штедионица заступљена је стална и јача контрола тих власти. У погледу управљања оне су у апсолутној подчињености оснивачке власти. • Оне се стварају једностраним актом власти. Та власт може бити самоуправна или државна. Ако је штедионица створена актом самоуправне власти, онда можемо имати општинске и бановинске штедионице; ако је пак актом државне, онда имамо државне штедионице као што је то поштанска штедионица. Све те штедионице уживају признање опште'корисности. Јавне штедионице под надзором оснивачке власти, треба да врше првенствено кооперативну функци.ју. Код приватних штедионица то вршење треба да је загарантовано детаљним прописима и ограничењима законским, као и контролом власти: а код јавних штедионица сем тих законских гараниија и надзора оснивачке власти, постоји чак и интрузија ове последње V само пословање штедионица. На.јзад приватне штедионице стварају се уговором, а јавне, једностраним актом власти самоуправне или државне. Као што се види приватне штедионице и по садржини свога циља и по правно| сво.јој структури дају се асимиловати кооперативним друштвима. Таква друштва па према томе и штедионице, не могу се конституисати а да не пропишу статуте, изнесу циљ, начин управљања, престанка, пословање и т. д. Садржина тих статута мора Најглавнијим