Opštinske novine

Стр. 108

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

својим делом бити одређена законом у смислу давања што више сигурности за вршење штедионичке функци.је. Оснивање штедионица може а не мора бити условљено одобрењем административне власти. То зависи од система који буде усво.јен за осницање таквих удружења и друштава. Нема сумње да те Јлтедионице морају уживати сво.јство правне личности, чија правна способност може бити већег или мањег обима. Јавне штедионице као друштва признате опште корисности прононсирају се одлукама јавне администрације. Иако под сталним туторством ове последње, јавној штедионици призната су такође сва својства правне личности. Она је способна да врши све правне послове који јој законом нису изрично забрањени. Штедионице се оснивају у одређеном циљу, специфицираном њиховим статутима, и њихова активност самим тим упућена је искључиво за постигнућем тог циља. 06јекат њихове активности не треба бити Други до онај који резултира из њихових статута и њихове правне природе. Једном њихова правна природа дефинисана, остаје још да се њихова структура рашчлани и види из којих се главних делова та структура састоји. Далеко би нас одвело ако би приступили рашчлањавању по на особ свих типова штедионице. Приватне штедионице треба оденути у рухо кооперативе Што се гиче јавних штедионица, оне треба да садрже у основи кооперативне елементе; али та чињеница да оснивачка власт продире у само биће јавне штедионице уНоси у структуру ове извесне модалитете, који се карактеришу у начину администрације и гарантовања, Тим модалитетима јавне штедионице се разликују од приватних, али то нимало не мења њихову заједничку основу. Изношењем тих модалитета. неће бити занемарени они заједнички и битни елементи сушаствени бићу штедионипе. У рашчлањавању структуре јавне штедионице, узећемо за тип општинску штедионицу. Код нас изгледа. да главн'и импулс за развијањем штедионица полази са комуналног поља, Цео проблем организације штедион'ица свео се на проблем организације општинских штедионица. Зато узимамо за тип општинску штедионицу задржавајући право да у току излагања нарочито назначимо елемнте за.једничке и битне свим штедионицама. ПРИНЦИП ГАРАНЦИЈЕ. У акционарским друштвима заступљен је принцип одговорности у границама улога. Трећа лица могу се наплатити за своја потраживања само из уписаног и уплаћеног капитала раздељен'ог по акцијама У колико се тај капитал буде у току времена увећао и у колико друштвени послови буду боље стајали,

у толико ће трећа лица, повериоци друштвени, и сви они, који ма по ком основу имају што да потражују од друштва, имати веће сигурности, па према томе, и друштво ће уживати већи кредит. Остаје, дакле, да друштво гарантује потраживање трећих до висине своје главнице, која .је подложна исто тако увећавању као и умањивању. Код јавних друштава заступљен је принцип неограничене одговорности, т. ј. чланови таквог друштва одговарају не само својим улогом. као што је то случај код акционарског друштва, него и целокупном својом личном имовином. Наравно каква вајда од тог принципа неограничене одговорности, ако је лична имовина незнатна или готово никаква. Принцип неограничене одговорности пружа највише сигурности трећем лицу онда када лична имовина чланова јавног друштва достиже веће размере. Код самоуправних штедионица заступљен је принцип неограничене јавне гаранције. То је она гаранција коју даје оснивачка власт за сигурност улога и обавеза које проистеку из штедионичког пословања. Степен сигурности ко.ји произлази из јавне гаранције, условљен је финансиским, економским и политичким стањем у коме се налази она установа чијом је иницијативом основана штедионица. Сигурност која произлази из гаранције самоуправне власти, условљена је финансиском стабилношћу дотичне самоуправе, бановине или општине, и економским приликама поцручног им становништва. Кад једна општина има здраве финансије, сигурност гаранције за обавезе њене штедионице достиже највећи степен. што повлачи гомилање улога и остава. Да би та сигурност достигла што већн степен често се неограничена гаранција појачава и тиме што се прибегава залагању имовине оснивачке власти и обавезном стварању гарантног фонда. Тако је Општина београдска, сем давања неограничене јавне гаранције заложила и сва своја добра. Чл. 5 Правила Штедионице и Заложног Завода општине града Београда гласи: „Исто тако издвојиће Општина своје имање на ко.јима постоји зграда за јевтине станове и имање дато задругама за подизање јевтиних станова, а наменити искључиво за гаранцију обавеза Штедионице". Та гаранција служи за евентуално покриће за случа.јеве где главница и Гарантни фонд не би достизали за потпуно намирење потраживања трећих лица. Потраживања трећих лица, према томе, покривена су, главницом, гарантним фондом. залогом непокретних имања, и најзад, што је најважније, неограниченом одговорности оснивачких власти. Кад се тим гаранцијама за пласирање малог капитала дода забрана Штедионици да се бави шпекулацијама и ризичним пословима, онда сигурност за улагаче достиже највећи степен који се да замислити.