Opštinske novine

Антон Бруно Херенда

Београд на ивици „вар „кароши-сашелиша"

Нема много, управо свега неколико година како је Београд добио свој регулациони план. Огроман пораст становништва престонице, који се за једну деценију повећао са преко 100 на сто, морао је да има своју експанзију у грађевинском ширењу вароши. Заиста, Београд .је почео одавно да се шири, још у периоду првих предратних година, када је и отпочео нагли прилив новог становништва. Ни пре рата Београд није обиловао становима. После рата, настала је огромна несташица. Подизање нових. вишеспратних кућа, на место старих, порушених, није могло ни из далека да задовољи потребе. Тада је Београд почео да се подиже у ширину. I Изникло је неколико сасвим нових, пространих насеља на периферији вароши: Пашино Брдо, Крагујевачки Ђерам, Нови Смедеревски Ђерам, Котеж Неимар и т. д. да не бих помињао злогласну Маринкову Бару, Јатаган малу, Пиштољ малу, од којих је ова задња благовремено порушена, док прва и друга још стоје као нужно социјално зло. Расла су нова насеља, као што напуштена деришчад расту на улици: без реда, без надзора, без свих оних елементарних потреба и прохтева нових варошких насеља, која сама по себи, својим бројем становнишгва, а нарочито својим пространством, апсолутно захтевају. Нису остављени слободни простори за паркове, за тргове, за пи.јаце, па ни довољан простор за широке улице, које ће потребе саобраћаја бесумње ускоро захтевати. Нове потребе показале су убрзо, да су и центру Београда потребни нови услови. И, после савесног испитивања, донет је регулациони план престонице, по угледу на остале велике вароши Европе и Америке. Регулациони планови су данас. нажалост, људске замисли краткога века, ма да је њихов циљ да буду врло дуговечни. Огроман, џиновски развитак и пораст великих вароши, прилив становништва V те политичке и привредне центре, тако звана појава урбанизма, расте толико несразмерно брзо, да сваки и најсмишљени.ји план, па макар колико предвиђао у напред, никако не може да буде више задовољавајући, а врло често ни употребљив, већ после једне деценије. По-

ред прилива становништва, појављују се све нови и нови услови саобраћа.ја, технике, привреде, економије, па и хигијене, ко.ји траже нове непредвиђене измене. често тако крупне, да морају мењати физиономи.ју н^шх делова, а можда и целе вароши. Према садашњим потребама и потребама скоре будућности, регулациони план Београда је доста добро смишљен и вероватно ,је, да неће морати да поднесе крупније измене у току своје прве деценије. Могло би му се пребацити само то, што није предвидео довољно још веће простирање Београда у ширину, ма да ни.је било никаквих сигурних разлога за веровање у његово простирање У висину. II Колико и како је непредвиђен био пораст варошког становништва у току од сто година, показаће нам следећа компаративна статистика између 1800 године и данас. Париз од 647 хиљада на 4 и по милиона; Лондон од 800 хиљада на 7 и по милиона; Берлин од 182 хиљаде на преко 4 милиона; Рим од 167 хиљада на 900 хиљада. Највећи, џиновски пораст, имао .је у овом времену Њујорк. Од 60 хиљада станонвика он је данас порастао на 6 милиона, а са предграђима 9 милиона. За Београд немамо тачне статистике становНиштва из 1800 године. Али, године 1842, када је дошао на владу кнез Александар Карађорђевић, Београд је имао 14,3 71 становника. Данас има преко 250 хиљада, а године 1921 имао је 112 хиљада. Пораст великих варошких центара је, дакле, једна латентна појава, која се протеже већ више од једног века и која не показује никакву тенденцију да се заустави. Према томе, и Београд има са сигурношћу да рачуна на све већи пораст становништва у будућности, диктиран условима, ко.ји важе и за остале велике варошке центре у свету. III Да видимо, има ли Београд, и поред тога, још специјалних услова за пораст? Свакако има. Величина престонице, ко.ја је центар и политичког, и привредног живота, свакако је доста условљена бројем становништва дотичне државе. Београд је пре рата био престоница Краљевине Србије, са 4 и по милиона