Opštinske novine

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр. 125

становника. Сада је престоница Краљевине Југославије, са 14 милиона становника. По бројности становника државе, престоница Југославије, упоређена са другим престоницама, још је доста далеко од просечног броја свог становништва. Неколико података то ће нам показати. Чехословачка: 13 и по милиона, престоница Праг 677.000; Белги.ја 7 и по милиона, престоница Брисел 775.000 са предгоађима; Холандија 7 милиона, престоница Амстердам 712.000; Португал 6 милиона, престоница Лисабон 489 и по хиљада; Шведска 6 милиона, престоница Штокхолм 419 и по хиљада; Грчка 5 милиона, престонина Атина 285.000; Бугарска 5 и по милиона, престонииа Софија 213.000; Аргентина 10 милиона, престоница Буенос Аирес 1,780.000; Сиам 10 милиона, престоница Бангкок 900.000; Сејлон' 4 и по милиона, престоница Коломбо 248.000. Овде смо узели само европске °емл.е. које услед рата нису претрпеле велике измене у својој територији, ни у броју сгановништва, те се однос њиховог броја становкиштва престонице према становништву уопште, може сматрати нормалним. Куриозума ради навели смо и неколико ваневропских држава (Јужна Америка, Азија, Индија). Дакле, без обзира на општу појаву урба низма, само услед унутрашњих националнодржавних околности, Београд ће са сигурношћу расти још џиновским корацима. Само у сразмери према својим суседним престоницама, Атини и Софији, Београд би требао да се попне на 450 до 600 хиљада становника, а свакако да ће тај пораст бити несумњиво већи. IV Очигледно је, према томе, да садашњи регулациони план Београда, ма колико смишљен био', не може никако претстављати н'ешто апсол}'тно ни за неколико деценија унапред. Уосталом, свима онима ко.ји се баве проблемима урбанизма јасно је. да ни регулациони планови осталих великих варошких центара света не дају никакве гарантије, да ће кроз неколико децени.ја одговарати стварним потребама. Напротив, изгледи су сасвим противни, јер већ данас велики центри, а нарочито највећи, тим потребама не одговарају Због тога се с времена на време одржавају међународни конгреси за регулационе планове, урбанистички конгреси и референдуми, којима је циљ да на широкој основи предвиде потребе мало даље будућности, да би се на тој основи извршиле коректуре појединх постојећих регулационих планова. Порастом становништва, .једна варош мора следствено да има и своју грађевинску одговараућу експанзију, која може да иде у два правца: у ширину, или у висину. Ако узмемо варош која .је, у току једног века, доживела највећи пораст становништва, т. ј.

Њујорк (од 60 хиљада на 6. односно 9 милиона са предграђима), видимо да се та експанзија највише манифестовала у висину. Њујорк је место рођења „облакодера", џинова модерне грађевинске технике. У Београд, који је после рата имао такође огромну грађевинску делатност, изазвану наглим приливом становништва, почео је да се грађевински развија у два правца: у висину и у ширину. Одмах морамо констатовати, да је његова експанзија ишла пропорционалНО' много више у ширину, него ли у висину. То није настало ни по каквом плану, него по станбеним;, економским и финансијским потребама и приликама. Тип предратне београдске куће био је: од приземља, до два спрата. Дакле, тенденција је била развијања у ширину. После рата, такав тип кућа потиснут је на периферију, а центар је узео тенденцију развијања у висину. Често пута читали смо V нашим листовима о новим београдским „облакодерима". Има ли у Београду „облакодера"? Појам „облакодера" .је донекле релативан, јер та реч не претставља никакав одређен технички израз за грађевину са толиким и толиким бројем спратова, или толико и толико метара зисине. Он .је настао у Америци, у Њујорку, где су подигнуте прве огромне палате, које су давале утисак да својим крововима задиру у облаке. Отуд и израз „облако-дер". Да видимо, дакле, шта у Америци претставља појам облакодера? У Америци, свака зграда која има до 20 спратова. сматра се данас обичном, мањом или већом, кућом Тек зграда са више од 20 спратова улази у појам „облакодера", а правим „облакодерима" сматрају се зграде са 40 до 50 спратова просечнО', док се неке пењу до 60 и више. Недавно је подигнут један нови облакодер са 67 спратова. Њујорк има укупно 3000 „облакодера", Чикаго преко 1000, а Сан Франциско, Бостон, Филаделфија, Детроит и т. д. више хиљада заједно. Какав би сићушан изгледао Београд према тим џиновима грађевинске технике! Јер, ма колико нам велике изгледале зграде београдског центра, оне једва ако достижу 6 до 7 спратова просечно 1 . Дакле, по америчком по.јму, Београд је још врло далеко од „облакодера". Европски појам о „облакодеру" је много скромнији, јер је по европским великим варошким центрима грађевинска делатност ишла много мање у висину. Лондон, ма да по броју становника не заостаје много за Њујорком (7 и по према 9 милиона са предграђима), у погледу висине заостало је врло много. У Европи сматра се „облакодером" свака зграда, која има више од 10 спратова