Opštinske novine

0Г1ШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр. 85

брисати радове предвиђене за идућу годину. Остали су само они, који су започети или где су кредити већ ангажовани. Приходи су врло опрезно и строго процењивани. Потраживање од Државе у суми од 13 милиона динара није такве природе, да га треба судским путем тражити, већ је то свакидашње потраживање за осветљење, воду и кирију, које Држава редовно у буџет уноси. Наводећи и упоређујући предвиђене приходе у буџету за 1931 годину за 11 месеци, тврди да су предвиђени приходи за 1932 годину остварљиви. Задржава се нарочито на приходима Дирекције трамваја и осветљења, и похвално се изражава о њеном раду и организацији. Истиче затим важност организације водовода и погребу да се питање количине и цене воде што пре реши. Налази да нема места песимизму који се осећа у току дискусије и честих напомена о привредној кризи. Општински дугови износе око 530 милиона динара, а њена имовина прелази преко 2 милијарде динара. Одборни/ г. Драгољуб Милошевић замера г. Дравићу, што као професор није говорио о београдским школама, већ је говорио о електричној централи и другим установама. Велики број школске деце нема учионице за рад, и требало је да Општина поведе рачуна о школској настави. За две године ниједна пжола у Београду није подигнута. Школе у Шуматовачкој улици, у Крал->ице Наталије и Јове Илића улици још нису оспособљене за редован школски рад. (Овде г. Претседник исправља говорника, тврдећи да је за време ове управе подигнуто пет нових школа од укупно 20 коли <о их у Београду има, и то се не може квалификовати као неуспех. Треба критиковати што је за критику, али и похвалити оно што заслужује похвалу и признање). Г. Милошевић говори даље о таксама које тешко погађају привреду и онемогућују њен нормалан развој. Налази да треба све општинске набавке вршити на други, бољи и савршенији нач.ин, тако да оне не испадају скупе. Радове треба изводити са већом брзином а не са досадашњом спорошћу, услед које се Гробљански мост ради већ две године. У појединачној дискусији изнеће на којим'се све позицијама може учинити уштеда и где се може стање поправити. Одборник г. Д-р Страшимир Милет.ић подвлачи да доиошење овога буџета пада у време тешке економске кризе, о ко.јој и Суд и Одбор морају водити рачуна. Буџетска комисија требала је преко свога известиоца детаљно да упозна општински одбор о свима моментима, који су били од утицаја на састав и израду оваквог предлога буџета. Буџетски одељак, који је основан ради студије буџета и припремања његове израде, није довољно

ушао у ствар, није добро организован и све је остало у рукама директора Одељења. Из начина на који се врше издатци као и из извршивања радова види се да се без зајмова не може радити, и да су они једна природна појава. Природно је да се Суд интересује за могућности за закључење зајма, и да се он информише преко лица, која му се чине за то погодна. Поводом раније упућеног питања о извесном лицу, које се у Паризу претставља као пуномоћник Општине за тражење зајма, саопштава да се то лице зове Савојан. Не верује да је Суд кога овластио нити може овластити за ову врсту послова, а право је свакога да се интересује и да у пословима гледа себи што да привреди. Говори затим о потре- би да се комунална политика постави на нове основе и да се престане са застарелим схватањем. Додирује питање обданишта, дечје заштите, појединих хуманих друштава, која су на себе примила један део социјалног старања Општине, и налази да многа од тих питања нису ни постављена ни решена како би требало. Општинска администрација и даље је гломазна и требало би приступити њеној реорганизацији у смислу децентрализације. Говори против чл. 20, 17 и 11 Финансијског овлашћења као и против функционог додатка. Уређивање општинских новина, као и хонорисање чланака објављених у њима, мора се подврћи критици. Санитарне установе по своме смештају и зградама претстављају право пугло, и крајње би време било да Београдска општина предузме кораке, да има модерно уређене амбуланте. Да би се могла процс нити важност и рад ЈЈедног Одељења било би потребно да свако одељење поднесе извештај о своме раду у 1931 години. Буџетско право одбора било би на тај начин до потпуности примењено, јер би се тада виделе стварне потребе тих одељења. Одборник г. Д-р Милорад Недељковић на почетку свога говора истиче да је било потребно да пленум општинског одбора буде још у почетку дискусије потпуније обавештен о свима фазама, кроз које је буџет пролазио у току дискусије као и о целој аргументацији, која је употребљавана за и против извесних буџетских ставова. Та дискусија у комисији трајала је врло дуго, рад је био врло интензиван, те су чланОви били уморни и због тога нису одмах изашли са опширним и потпуним обавештењима, која би у многоме скратила и олакшала садашњу дискуеију. У осталбм, право састављања буџета припада по закону општинском суду, и он то своје право и дужност не може делегирати неком другом органу, па макар то била и једна одборска комисија. Погрешно се дакле третира ова комисија, као комисија за састав и израду буџет. Мора се истаћи да је коначно усва-