Opštinske novine

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр. 219

1912 1919 1929 1931 дамен-фризери — — 74 кројачи белог рубља — — 67 модискиње — — 3 4 посластичари — — 8 6 У свему је било произведено нових мајстора 1921 године 91 из 23 разна заната, 1919 — 156 из 20 заната, 1929 — 261 из 42 заната а 1931 — 365 из 49 заната. Код произведених занатских помоћника у Београду било је ово стање:

1912

1919

1929

1931

абаџија

6

г

6

2

бравари

28

19

86

69

бербери

6

9

32

43

дамен-фризери

—

—

3

10

ковачи

6

1

12

8

кројачи

5

—

55

18

кројачице

—

—

28

68

књиговесци

—

—■

2

12

литорафи

—

—

1

1

обучари

13

7

17

27

посластичари

—

9

2

7

папучари

51

7

2

1

столари

5

3

58

44

штампари

2

9

9

33

електричари

—

—

42

24

лимари

3

5

20

18

механичари

—

—

18

21

тапетари

—

—

11

13

фотографи

—

—

4

2

шеширџије

—

—

3

2

У свему је 1912

године

било произв«

но у Београду 114 помоћника и 23 разна заната, 1919 — 91 помоћник из 18 заната, 1929 — 591 помоћник из 70 занага, а 1931 — 623 помоћника из 61 заната. Најинтересантнија је упоредба бројева уиисаних занатских ученика која изгледа овако:

1912

1919

1929

1931

абаџије

30

4

7

4

бравари

145

84

66

51

бербери

29

27

85

75

дамен-фризери

—

—

20

13

електричари

9

32

2

7

ковачи

22

15

3

6

кројачи

22

21

42

51

кројачице

27

6

107

119

књиговесци

3

3

1

2

лимари

29

29

32

22

обућари

55

86

37

40

опанчари

20

20

1

—

посластичари

1

10

6

11

столари

79

47

35

49

сарачи-седлари

9

15

1

5

тапетари

10

1

11

17

папучари

12

2

—

—

хлебари

25

—

4

6

фотографи

—

—

4

9

модискиње

—

24

35

механичари

—

—

6

15

шеширџије

—

—

4

4

У свему је било уписано ученика 1912 године 669 на 47 разних заната; 1919 — 491 ученик на 38 заната; 1929 — 645 ученика на 59 заната и 1931 — 736 ученика на 67 заната. Број ученика 1912 године био је већи од броја ученика 1929 године, што се није показало ни код броја нових помоћника ни нових мајстора, а још мање код броја чланова еснафа. Тако је 1912 године на 1434 мајстора члана еснафске организације долазило 91 нови мајстор, 114 нових помоћника и 669 ученика, односно на 100 чланова еснафа отпада 6,3 нових мајстора, 8,1 нових помоћника и 46,9 ученика; 1919 године на 1807 мајстора отпада 156 нових мајстора, 91 нови помоћник и 491 ученик, односно за 100 мајстора: 8,7 нових мајстора, 5,0 нова помоћника и 27,2 ученика; 1931 године на 4848 мајстора отпада 365 нових мајстора, 632 нова помоћника и 736 ученика односно на 100 мајстора 7,1 нови мајстор, 12,8 нових помоћкика и 15,1 ученика. Најповољнији однос нових мајстора био је 1919, помоћника 1931 а ученика 1912 године. V. Ради недовољних статистичких података немогуће нам је приказати тачан удео београдских занатлија у општем занатству Југославије. О овоме је Занатсак комора у Београду сакупила известан материјал који је изнет на IX редовном конгресу привредника. Према тим податцима по коморским подручјима број занатлија се креће овако: 1. На гериторији Занатске коморе, Београд 60.052 Сарајевске коморе 44.462 Љубљанске коморе 32.412 Новосадске коморе 23.160 Загребачке коморе 23.016 Осијечке коморе 18.017 В. Бечкеречке коморе 13.641 Сплитске коморе 4.967 Дубровачке коморе 1.350 Подгоричке коморе 800

2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10.

С в е г а: 221.874 Према броју становника' у нашо.ј земљи долази просечно 1,6 занатских радњи на стотину становника а на 1 км 2 0,9 занатских радњи. Према густоћи становништва занатство је најразвијеније у Словенији, где на стотину становника отпада 2,89 занатских радњи. Према варошима највише занатских радњи ипак има Београд, који броји око 5.800 радњи (од којих су 4.848 чланови Београдског занатског еснафа), Загреб 5.398, а иза њега долази Љубљана, Сарајево, Скопље и т. д. Београд заузима највидније место у занатству Југославије. Од сачшвава 9,6% свих занатских радњи на територији Београдске занатске коморе, а 2,6% свих занатских радњи Југославије. Београдски еснаф није само бројно најјачи у Југославији, него .је он и