Opštinske novine

Стр. 222

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

шине, споља и изнутра, омалтерисане кречним малтером. Целокупан терет грађевине преноси се преко растових стубаца у бондруку, што је дозволило извесне преправке, померање зидова и проширење просторија у току последњег столећа. Међуспратна и таванска конструкција изведене су у боровој грађи јаких димензија, која се директно наслања на расто/ву бондручну конструкцију. Кровна конструкција изведена је од растових греда, а карактеристична је по томе што нема никаквих везача ни косника ни у једном правцу, већ се састоји само из рожњача, рогова и стубаца — подупирача. Рогови су

Доситејев Лицеј оплаћени јаким даскама кра.јњачама, преко којих је правилно сложена обична ћерамида од печене земље. Димњаци су од темеља до изнад крова озидани опеком у кречном малтеру. Зграда данас изгледа доста оштећена, јер је у току времена без плана и несолидно крпљена, те ни једна зидна површина није равна и даје утисак склоности паду. Међутим, главни конструктивни костур зграде, бондрук од растовине, врло добро је очуван и даје потпуну гаранцију што се тиче солидности; само један део према северозападу нешто је мало попустио, те би га требало оправити. Кровна конструкција држи се исто тако одлично, док су ћерамиде на крову нешто оштећене. Карактеристичне капе на димњацима потпуно су порушене. Очигледно је да је унутрашњи распоред, померањем преградних зидова и подизањем нових преграда, мењан у току столећа. Исто тако, неки стари отвори зазидани су, док су нови отварани. Старији становници ове зграде памте неке измене које су извођене још за време последњег рата. Тако су уз приземље зграде подигнута два одељења ко.ја очигледно немају никакве везе са старом зградом лицеја. Велики зид, покривен ћерамидом, који је ограђвао цело двориште и на који је зграда према улици наслоњена, порушен је скоро целом дужином, заједно са Ееликом колском капијом, која се налазила на раскршћу Господар-Јевремове, Вишњићеве и Косачине у-

лице. Овај је зид био изведен у редовима камена и опеке, по угледу на византиске грађевине. После свестраног прегледа, комисија је нашла да би зграда, са мањим најпотребнијим преправкама и под условом да се иселе кирајџије, могла да траје најмање још једно столеће. Ове најхитније оправке не би стале више од 20.000,— дин., док би дефинитивна рестаурација, која би зграду повратила у првобитно стање и осигурала јој скоро вечито тра.јање, коштала око 250.000,— дин. Али једна ствар знатно отежава правилно "решење овог питања, које интересује целокупну јавност: зграда не припада ни држави ни општини, она је приватна својина. Ова чињеница мало чудно звучи: за стотину и двадесет година од Досити.јеве смрти нико се од меродавних не сети. да прво огњиште просвете обновљене Србије прогласи историским спомеником и стави под стручни надзор, већ је све остављено на милост и немилост пуком случају! Чак и данас има људи који говоре да би требало без предомишљања срушити ту ,,турску страћару"! За утеху је што Музе.ј Општине града Београда има данас један уметнички израђен албум са комплетним плановима и свима детаљима озе стварно лепе куће. Општа је заблуда да је стил у коме је грађена ова и сличне јо.ј зграде — турски. Позната је чињеница да су Турци, у доба када су надирали преко византиског царства и Балкана, били на знатно нижем степену културе од домородаца чи.је су земље освајали. Поред осталих културних тековина, које су примили од Арапа и Византинаца, била је и архитектура, како јавна, тако и профана. Најбољи су доказ куће Фанариота — помуслимањених Византинаца — V Ш: риграду. На први поглед, Лицеј Доситеја Обрадовића потсећа нас на ове н<ивописне византиске профане грађевиче које су се и до данас одржале и које толико привлаче странце '— туристе на обале Златног Рога. Турци су овај стил само продужили и распространили за својим победоносним армијама. Зграда Доситејевог Лицеја садржи све особине овог стила, али поред тога на њој се карактеристично испољава и утицај барока, што није ни мало чудно, јер је Београд од увек био на ударцу између истока и запада. Тако су дрвена розета и браве у главном холу, пиластри на фасади, профили лајсни којима су опшивени плафони, тенденција ка симетричном решењу основе и ДРизведени очигледно под директним утицајем барока, који је онда цветао у суседно.ј Аустрији. Чак на згради има и утица.ја наше чисто домаће, сељачке архитектуре, и то на фасади према северо-западу, где се налази мали трем са дрвеним стубовима, који је ка-