Opštinske novine

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр. 2в/

светлошћу и огревом. Јасно је да клима даје цивилизацији њен карактер. Г. Ђаја се на крају осврнуо на дело Американца Хантингтона о цивилизаци.ји и клими. У том делу је нашој земљи (према нашој клими, која нема сумње ни.је идеална средина за западну цивилизаци ју) даг степен цивилизације свега 66%. (Стопроцентни степен цивилизације је дат Енглеској, јгдном делу северне Француске и северној Немачкој). Г. др. Ђаја примећује да источни народи испадају мање способни за цивилизацију само стога што се међу њих пресађује цизилизација која није за њихове прилике. Да се покушало пресадити грчку цивилизацију у Енглеску, њени становници би исто тако испали мање подобни за цивилизацију. Да ли ће се икада развити каква висока цивилизација у тропским пределима, где се данас води борба између инсеката и човека и где се дешава да мрави надвладају тигра? На то питање г. др. Ђаја одговара: Људска образованост је нешто више и дубље од једне клматске функције. Искра људскога духа избија из леда као и из сунца. Климатски фактори доприносе да се цивилизација, прелазећи са једних народа на друге, не само наставља већ при томе нова стремљења замењују стара, тако да .је старо човечанство ношено увек новом подмлађеном снагом ка новом идеалу, то .јест ка мети која неће никад бити достигнута. Приступно предавање г. Д-р Ђаје поздрављено је једнодушним аплаузом. ПРОГЛАШЕЊЕ Г. ЂАЈЕ ЗА ПРАВОГ ЧЛАНА Затим је узео реч претседник Академије г. Д-р Богдан Гавриловић. Г. Гавриловић се прво сећа да је ире двадесет година, када .је г. Ђаја био постављен за доцента, он био ректор Београдског универзитета. Г. Ђаја је дошао да му се претстави. У разговору је г. Ђаја рекао: „Господине ректоре, учинићу све пгго могу да се одужим земљи и науци". Г. Гавриловић је срећан што може да сад каже да је г. Ђаја тај завет испунио у пуној мери и пуном обиму његову: Бавећи се најпре проучавањем фермената, а затим проблемима биоенергетике, Ви сте за последњих двадесет година објавили око осамдесет научних радова. Специјално у области биоенергетике Ви сте поред базалног метаболизма, који је у последње време у Физиологији много изучаван, унели у њсзин систем и свој врхунски метаболизам. Ви сте утврдили законе, који у читавој серији животиња владају врхунским прометом енергије и проучили сте главна горива врхунског метаболизма. Све Ваше многобројне и привидно разнолике студије у области биоенергешке свр-

стале су се ипак у једну целину, значајну по том, што се она као таква позитивним резултатима својим органски уплела у општи систем Физиологије. Ја нарочито истичем, да је у своме делу ТгаИе сЗе РћузЈо^о^Је професор Ге!еуге читаво заглавље посветио Вашем врхунском метаболизму с напоменом, да сн у њему види чврсте оенове здраве и снажие физиологије. Наша Академија, у чијим су издањима ти Ваши радови објављивани, зна да је част коју сте Ви у науци Вашим радом извојевали себи лично, уједно и част, која својим зрачењем краси и нашу младу науку и она је, изабравши Вас за свога правога члна, сасвим природно, извршила само своју дужност. Али поред тих централних и општих проблема физиологије, Ви сте се у последње време почели бавити и другим једним проблемом општега значаја — проблемом живота и његова порекла. Тај проблем је, без икакве сумње, један од најтежих и најтамнијих проблема Науке о Природи и историја студије тога проблема показује нам, да је сам проблем утолико јаче одмицао од нас, уколико смо му се више приближавали. Било је научника, који су покушавали да га реше према једном основном схватању, по коме сте и Ви тражили његово решење; а то схватање њихово развило се из овог погледа: да у самом животу, иако је он извор свих појава и свих процеса еволуције, није било еволуције и да се према томе појава живота може објаснити само неким принципом — принципом виталистичким — који стоји изнад материје. А било их је — и ти научници спадају у ону другу групу, у групу механиста —- који су тврдили да се појава и порекло живота могу објаснити механичко-атомистичким путем. И једни и други сматрају, да њихови погледи одговарају стварности, а није немогуће да су и једни и други били у заблуди, што нису покушали, да из свеколиких резултата, до којих смо дошли испитивањем универзума, изведу ово генерално правило: да реалност, као синтеза свих могућих аспеката природе, није то исто што и стварност и да структура физикалног универзума, као прва тежња и последња замисао нашега духа, није то исто, што и суштина његова". У даљем свом говору претседник Академије г. Д-р Гавриловић одржао је једно ретко интересантно предавање са интуицијом и снагом духа, која је све слушаоце задивила. Између осталог, г. Д-р Гавриловић рекао је: „У целом том мистериозном проблему о пореклу и појави живота позитивно је досад само то, да се до решења његова ни.је дошло. Али, ако тај проблем ни до данас није решен, ипак би се можда могло покушати, да се у вези с њим према данашњем рлзвитку Физике и Хемије повуку ма и приближне границе, до којих би објективна мисао, у теж-