Opštinske novine

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр. 275

раднике. Ако се под радником разуме свако оно људско биће које продаје ' своју радну снагу у циљу привредног живота друштвене заједнице, онда се мора повести рачуна о свима радницима уопште. На име: индустриским, трговачким, занатским, рударским, саобраћајним, пољопривредним и радницима упосленим у приватним домовима! Најзад, и о интелектуалним радницима. Све је то радник. А таквих радника Југославија има 1,700.000, што са њиховим породицама износи најмање 3,500.000 душа. Број радника очевидно изнео би знатно више, кад би се њему додали сви нижи самоуправни службеници, неуказни дневничари и службеници државних надлештава. Ових има око 130.000, што са породицама износи око 500^000 душа. На тај начин, приближан број радника у Југославији изнео би скоро 2,000.000 или са члановима породица око 3,500.000—4,000.000 лица. То је једна огромна маса сиротиње, релативне и апсолутне, већа него што је износила предкумановска Србија. О тој маси и о том радном свету мора се повести рачуна у највишем интересу социјалне правде и друштвене заједнице, њеног напретка и њенога мира. Ако је неко и могао да каже, да је закон о радничком заштитном законодавству у предратној Србији луксуз, сада, у великој Југославији — он је насушна, социјална потреба! Он је и снажан културан стимулатор, јер не може се оспорити позитиван утицај на целокупну друштвену заједницу, ако један знатан део њених чланова издејствује за себе боље станове, краћи и сношљивији дневни рад, једном речју виши и културнији стандард живота. Где год је радничка класа успела да за себе извојује боље, човечније и културније услове рада, ту су и земљораднички и остали слабији економски редови пошли убрзо за њом у тежњи, да се у својим прогресивним напорима изједначе! Из напредних радничких редова потиче свака племенита иницијатива, потиче борба за културне, здравствене и просветне реформе. Чак и кад не би било радничких организација, требало би их створити, јер су оне за реформистичку акцију најспособније, најжилавије и најубеђеније! * Радничко је питање једно од најсоцијалнијих питања садашњице. Нема државе где оно вулканском снагом није избило на дневни ред. У Енглеској. Немачкој, АмериЦи, Белгији и другим индустријским земљама узима се да 37% од целокупног броја становника пада на радништво и чланове њихових породица.

Рекли смо да у Југославији има око 2,000.000 радника или око 3,500.000, када се рачунају и чланови њихових породица, а то значи јаче од петине целокупног југословенског становништва. У ранглисти социјалних редова и класа, радници заузимају друго место, одмах после земљорадника, који ће још за дуго времена бити бројно најјачи друштвени ред у Југословенској држави! Може ли се у интересу нашег културног развоја и угледа, у интересу општег мира, у интересу, најзад, здравог развитка нашег подмлатка и наше расе прећи са преступном равнодушношћу преко услова под којима ради и живи наша бројно најјача друштвена класа после земљорадничке! Јер од тих услова, најзад, зависи подмладак раднички, зависи здравље радника и њихових породица, њихов културни напредак, њихова радна способност, њихова потрошачка моћ и њихова неоспорно најзначајнија улога у производњи. Зато за побољшање свих тих услова рада мора бити сваки члан наше културне заједнице и сваки пријатељ прогреса, без класног егоизма и без сталешких предрасуда. * Ми имамо једну добру формацију врховног државног надзора над предузећима у земљи, основану са циљем да се радничкој класи обезбеде социјалнији услови рада. То су: средишња и девет обласних инспекција рада. Према устројству њиховом — инспектори рада дужни су да два пута годишње лично обиђу своју област и изврше најдетаљније прегледе и контроле над свима предузећима у којима су запослени радници. Све примећене неправилности да констатују, па ако се оне не исправе у остављеном року, да послодавце примерно казне. Обићи сва предузећа у једној радној области бар два пута годишње и инспицирати све: хигијенски уређај радионица, обезбеђење од свих врста опасности, од машинских точкова, зубчаника, трансмисија до отровних хемијских испарења; испитати радно време, ноћни рад, поступак са шегртима и радницима у производњи, све врсте несрећних случајева, висину наднице, појаве штрајка, демпинга, штрајхбрехера, стања парних котлова итд. то је један тако обиман посао да се савестан, озбиљан и поштен рад неда ни замислити без најмање три инспектора, који би самостално радили по секторима бановина. Отуда и долази то, да ниједан обласни инспектор рада није у стању да инспицира ни једну трећину предузећа! Али није све зло у томе. Инспектори рада су у истини доста видели и доста утврдили! То може да им служи на част! Кад се има на уму да се они не налазе, као онај Буриданов мученик — између два пласта сена,