Opštinske novine
Стр. 278
ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ
трпи сталан дефицит у исхрани, социолошки изражено — хронично се'изгладњава! Сада, са појавом ове перманетне незапослености, чији страшни бич осећа 800.000 наших становника на својој души и телу, ми добивамо преко пола милиона њих, који почињу и акутно да гладују, а тамо где је један већи број народа гладује, ту се појављују неизбежне последице глади: нагао пораст болести, епидемија, туберкулозе, проституције и криминала! У државном буџету за 1932 г. није предвиђен специјални кредит за регулисање радничке неупослености. То ће још већма погоршати тешку ситуацију. До сада је Берза рада чинила извесну помоћ. За три године она је издала 5,358.754.— динара, као помоћ радницима у незапослености. Али, када се та помоћ тачно анализира, онда се види како је она у ствари само путни трошак да се „лутајући Холандез" што пре уклони из Београда где је тржиште давно пресићено радном снагом, као и да се страни радници удаље. Од горње суме издато је за путне трошкове неупослених радника, који се шаљу кућама 3,300.000 динара, дакле 60% од целокупне помоћи. И тако берзе рада, и неслутећи, врше стварна прогонства незапослених! Помоћ незапосленим од стране Берзе рада у Београду износила је за последње три године: Редовне помоћи 392.265 453.185 340.858 Ванредне помоћи 76.461 141.353 341.100 Путне помоћи 30.626 36.381 67.208 Повлашћене возне карте 1,833.021 655.662 796.734 Помоћ у натури — 67.865 20.035 Укупно 2,332.373 1,354.446 1,571.935 За масе пољопривредних радника, тај је поступак удаљивања раван смртној казни. Они обично у свом крају или немају ништа, чак ни крова над главом, или имају само какву бедну кровињару и у њој неколико голотрбе деце, која са чежњом очекују да им тата са печалбе пошље проје, а кад дође донесе и београдског сомуна! Са овим повратком кући незапосленог радника — које само по форми није прогонство — он се враћа у село, одакле је и побегао, јер нити има шта да оре, нити има тамо потребе за туђом најамном снагом, па да код другога у селу ради! Положај пољопривредних радника, који су изван свију организација, и изван сваког осигурања., у истини је најтежи и најболнији! Наднице* су им бедне и кад раде; радно
им Је време наЈдуже, услови рада наЈОчаЈнији. Неосигурани и необезбеђени — пољопривредни радници у ствари претстављају живо, модерно робље! Ићи упоредо са великим државама света у решењу питања градских и индустријских радника — то је захтев цивилизације и социјалне правде. Решење питања пољопривредних радника — не претставља никакав смео корак цивилизације; оно је само један неопходан излазак из нашег варварства! Радничка незапосленост појављује се и код нас као кошмар. У буџету за ову годину, као што смо рекли, није ништа предвиђено за помоћ за њено сузбијање. Једино је амандманом у финансијском закону принудно повећана радничка и послодавачка квота. А шта је Београдска општина предвидела за незапослене раднике?! Укупна сретства берзи рада износила су годишње 12.000.000 динара, од чега један добар део прогута администрација. Са повишењем разреза улога и послодаваца и радника, у најбољем случају, берзе рада могу дати 24.000.000 динара годишње. Да се ни један једини динар од ове суме не употреби на администрацију, него да се све паметно и рационално употреби на помагање незапо-
нормално падање надница. Према њеном извештају падање надница и индекса животних намирница даје овај одиос: 1928 1020 100 100 1929 840 82,3 91,2 1930 750 73,5 79,5 1931 660 54,9 79 Од укупног броја осигураних раднижа код свих окружних уреда износила је радничка надница у месецу марту 1931 год.:
дин. дневно: за
радника:
дшг.
дневно: за
радника:
до 8.—
78.529
од
16.80—20.—
44.847
ОД 8.00— 9.60
4.168
од
20.00—24.—
41.246
ОД 9.60—11.60
17.758 "
од
24.00—28.80
49.804
ОД 11.60—14.—
33.995
од
28.80—34,—
61.331
ОД 14.00—16.80
40.353
од
34.00—04.—
60.335
преко
40.— дин.
за 11.147 радника.
Колико су наднице ниске и код квалификованих радника, најбоље се види из ових података, који се односе на главне групе индустријских радника: Просечпа надница радника
* И наднице београдских радника страховито су пале, те с.војом низином данас угрожавају и онај минимум хроничног изгладњавања. Оредишна инспекција рада подвлачи у свом службеном извештају за 1928, 1929, 1930 и 1931 год. не-
Грађевинарство Дрвна индустри.ја Кожарска индустрија Текстилна индустри.ја Хемијска и.ндустрија Наднице су наших радника тако бедне да у поређењу са помоћи, коју примају немачки и енглески радници у незапосленоети, оне тек тада изгледају очајне, јер су од ње ниже за 20%!
мушких 26.85 зз.зз 33,33 30.86 32,28
женских 12,10 25,30 25,30 20,53 24,28