Opštinske novine

ОПШТИНСКЕНОВИНЕ

Стр. 279

слених, опет све ово не бн бнло довољно ни за месец дана помагања свих незапослених, рачунајући само по 10 динара дневне помоћи! Другим речима сва та помоћ, као и помоћ из синдикалних фондова* једва ако удружене обезбеде финансијску основицу од 50 дана за издржавање незапослених радника и њихових породица, и то под претпоставком да се фаланге незапослених не повећавају. А ако буде повећања, и то наглог, као што се за 1932, као и 1933 год. може очекивати, онда се неће моћи издржати ни та непуна два месеца! Шта ће се после? По нашем мишљењу прва би дужност била да се установи државни програм за сузбијање незапослености и оснује Централни државни фонд. Држава би по том плану имала да развије најшире јавне радове инвестиционог карактера, како у Београду тако и у целој земљи. Исто тако, бановине, градови и веће општине биле би дужне да одмах предузму јавне радове у своме делокругу и на њима упосле што веће контигенте неупослене радне снаге. Јавне штедионице и банке са седиштем у Београду и Загребу законом се имају натерати, да у року од 6 месеци подигну своје грађевине (палате). Смањивање раднога времена до законског минимума зауставило би, бар у извесном степену, нова избацивања радних снага 1 на улицу. И улога Савеза градова могла би да буде од далекосежног значаја у питању сузбијања неупослености. Али ни један европски савез градова није тако олако схваћен од стране државних управних кругова као, на жалост, наш; а извесно ниједан, није ни по духовном квалитету својих чланова, ни по борбеној иницијативи њиховој, ни по напредности идеја и схватања раван нашем Савезу градова. Ако се и за једну организацију ове врсге може рећи да је духовно елитна, за нашу се то може рећи без бојазни од претеривања и пристрасности. Па ипак она у нашем јавном животу има. мање утицаја, мање се званично афирмирала, него чак и бугарски Савез градова. Надамо се да ће се после установљења Свесловенског савеза градова успети, да све респективне владе признаду своје савезе као највиши и најкомпетентнији форум за сва питања комунално-соци јалне политике градова, што су Пољска и Чехословачка већ и учиниле! Ако то буде скоро — а сви су изгледи да ће Свесловенски савез градова за неколи-

* Раднички синдикати и класне организације дале су за последњих пет тодина 40,000.000 дин. за помагање незапослених. Њихови су фондови исдрпљени, и са те старне више се не може много очекивати.

ко месеци бити свршено дело — Савез наших градова уз асистенцију државе требао би да одмах оснује Централну комуналну банку са њеним бановинским филијалама. Та банка могла би да довуче стотине и стотине милиона страног капитала — јер је наш комунални дуг минималан — и одмах, још ове године, предузме иницијативу за све јавне радове у градовима: а) подизање радничких станова ради решења станбеног питања. б) израду улица и тротоара. в) подизање свих јавних социјалних установа. Независно од решења других социјалних проблема, само ови предузети послови могли би да упосле читаве фаланге радника. По нашем прорачуну, кад би се у свима већим градовима, а на првом месту у Београду и Загребу отворили ови јавни послови, нашли би у њима посла око 150.000 радника. Као друга мера за сузбијање беспослице јесте поновно отварање хипотекарних зајмова у Београду. Грађевинска делатност ове године мања је него и једне године од ослобођења до данас. Главни разлог томе треба тражити у финансијској кризи, а поред ње и у обустављању хипотекарних кредита од стране државне Хипотекарне банке! Да се код нас социјална политика води са једног централног места и да она има једну директиву, то се никада не би могло да доголи. Управа фондова обуставља давање хипотекарних зајмова када су они нашотребнији: прво за пуно и правилно решење станбеног проблема, јер Београд треба још најмање 12,000 малих, хигијенских и јевтиних станова, а сви остали градови потребују још укупно око 35.000 малих станова; и друго, за упославање оне армије неупослених радника из Београда и унутрашњости, који би у јачој грађевинској делатности нашли упослења, ако не као квалификовани, оно бар као неквалификовани радници. Државна Хипотекарна банка дужна је, у најгорем случају, да закључи чак и мање повољан зајам само да би постала у највећој мери ликвидна и способна за своју велику мисију у решењу радничке неупослености и асанирању градова. * Кад се проучи целокупно наше радничко заштитно законодавство, и у теорији и у пракси, излази, као логичан закључак, да се оно мора из основа реформисати. Ми морамо у погледу радничког осигурања усвојити немачки принудни систем за све форме осигурања, а не романски, који је волонтерског и појединачног карактера! Француска и Енглеска, и ако обе до скора са волонтерским осигурањем — све већма