Opštinske novine

Стр. 280

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

прилазе облигаторном систему свестраног радничког осигурања. Немачка, у којој је принудни систем и поникао, и ако је земља високо пробуђене радничке свести, и земља радничке а не само милитаристичке дисциплине, није се хтела ослонити на ту радничку дисциплину, још мање на послодавачку, него је завела принудно осигурање, које се на пракси показало као најбол>е и као најцелисходније. Исто тако мора се осигурање спровести над свима врстама градских и пољопривредних радника, бар дотле, док идеја о социјаном осигурању свију економски слабих друштвених редова, не извојује своју победу на европском континенту. Идући доследно у овој будућој реформи, радничко заштитно законодавство и осигурање морају се проширити на све видове заштите, а не само на болест и несрећне случајеве! Француска спрема да обезбеди свом земљораднику пензију у старости или у случајевима инвалидитета. Дански закон о пензијама — једна непотпуна врста општег социјалног осигурања, о коме смо већ говорили, осигурава старост сваком грађанину чим наврши 65 година, ако он према својој материјалној ситуапији потребује помоћ друштвене заједнице. На ту пензију имају право радници, занатлије и трговци. Сад се осећа акција да се то ооигурање прошири са града и на село! Мала Хамлетова Данска не да, да је време у своме културном ходу прегази и остави за собом. Цео се културни свет утркује у борби за палму културе! Аустрија, упркос ове страшне кризе, која њу дави готово за цео период по рату, од 1919 год. до данас, успела је да донесе око 65 закона, Уредаба и реглмана о радничком законодавству. У резимеу могли би овако да закључимо ову студију о радничком питању: Наше је законодавство о радничком осигурању и заштити одлично и на висини времена! Али оно се не спроводи у живот, оно се не осећа, јер 'нема довољно санкције и јер је својим добрим делом јако бирократизирано. Зато је неопходно — да подвучемо још једном — да се што пре и што савесније приступи коренитој реформи како целокупног радничког законодавства, тако и самог система његовог спровођења у живот. У колико су теориски и законски изостављени поједини видови радничког за-

штитног осигурања, као н.пр. обавезно осигурање за случај незапослености, треба их спровести до крајњих конзеквенција, тако да ново законодавство буде читав кодекс законских норми о осигурању радничке класе у свима правцима у коме се оно у данашњици практично манифестује. Осигурање и извођење осигурања мора да има принудан карактер у свима својим облициМа и за раднике и за послодавца. Осигураничке квоте треба поделити тако да пет десетина падну на државу, на тако звани прогресивни прирез за социјално осигурање рада, три десетине на послодавце и две десетине на раднике. Социјално законодавство проширити на све економски слабе редове, посвећујући сваком посебице потребан део законских норми. Делокруг социјалног осигурања треба да обавезно обухвата и пољопривредног радника, и малог сеоског поседника и сиромашне интелектуалне и службеничке редове. Да би се такав један обиман закон правилно изводио и да не би опет остао као леп и раскошан пример нашег прогресивног правничког духа у једном луцидном моменту свести, али без смисла за животно афирмирање потребно је да се установи Врховни комитет за извођење радничког законодавтсва у коме ће бити по један претставник свих привредних комора и по један претставник свих оних социјалних група и класа, које обухвата радничко осигурање. На челу овог комитета треба да буде претставник Министарства социјалне политике али без права „вета" и са истим правима и дужностима, као и сви остали пуноправни чланови комитета. Подвлачимо још једном да инспекције рада морају постати самосталне и самоуправне институције, независне од чиновничке хијерархије и бирократизма. Ако би се у брзом и догледном року извеле све ове реформе, наше радничко законодавство било би једно од најнапреднијих у свету и са најбољим и најширим ефектима у животу народних маса! А ако оно остане у стању у коме се данас налази служиће једино као докуменат наше психе да свету покажемо: да ми умемо да осетимо шта је добро и напредно, али да нам наш оријенталски немар, са којим смо се саживели, не да да направимо потребан скок из овог учмалог стања у једно боље, савршеније и социјално правичније!