Opštinske novine

Стр. 282

ОПШТИНСКЕНОВИНЕ

Да ли је заиста нужно, да заразе, болештине и т. д., које долазе као последица беде у широким масама народним, због оскудице најосновнијих срестава за живот, и ратови, да ли је нужно да понова потамане огромне масе чланова људске заједнице — да би они који остану, могли да живе срећно? И је ли таква грозна судбина неизбежна и искључива баш за оне који раде? На резоновања ове врсте одговор је једноставан. Истраживања научних института утврдила су, да би на земљиној површини, када би примењене биле методе рада које су до данас познате, могло да се прехрани 6 милијарди и 106 милиона људи, док их данас свега има тек 1 милијарда и 952 милиона. Другим речима: човечанство би данас могло да живи у преобиљу, јер је земља насељена тек непуном трећином света, који би она могла да прехрани. Пренасељеност се моментано осећа само у западној Европи (са око 19%). Једино, дакле, западна Европа, није у стању да са обрађене територије прехрани своје становништво, него храну мора да увози са других територија. Али су зато сви други делови у могућности да прехране несравњено веће масе света него што су данас тамо настањене, а нарочито Јужна Америка, која на својој територији храни тек 7 % житеља од броја који би могла да прехрани, па Средња Африка која прехрањује само 6%, Аустралија само 5%, Северна и Средња Америка једва 21% и т. д. Осим исхране, која дакле може да буде преобилна за целокупно човечанство, исто тако обиље може да влада и у подмирењу свих других потреба човечанства, као у одећи, обући, становању, саобраћајним срествима, уређајима приватним и јавним. Из дана у дан усавршава |Се и повећава производња хемиских производа, вуне, аутомобила, алуминијума, авиона, машина разних врста за производњу еспапа; из дана у дан у све већој мери савлађују се водене снаге и топлотне енергије, да би се из њих правила пара и електрицитет, који колосално појачавају људску снагу и раде као човекови заробљеници. Стари грчки филозоф чезнуо је за могућношћу, да се точак сам почне да окреће без човечије снаге, јер би то била основица за укидање ропства. Данас на сваких 100 становника долази механизираних коњских снага у Америци 363, у Немачкој 167, код нас око 30 или на сваког радника долази у Америци 72 заробљена механизирана човека, који га служе, и Немачкој 32, у Југославији 5 до 6, и њих му на располагање стављају водена, парна и електрична енергија. А човечанство ипак грца у кризи. Да ли зато што је постало заробљеник својих механизираних заробљеника?

Период заблађивања капитализма У времену примитивне ручне производње за властиту потребу и, за тим, муниципалних и уских властелинских и грофовских привредних и трговинских пијаца, које нису знале за ширу размену добара у којој би учествовали даљи крајеви — привредна криза је била уопште непозната ствар. Привредне кризе појављују се тек у капитализму, а у ширим размерама тек почетком 19 столећа, са појавом развијене крупно-капиталистичке производње и са огварањем путева међународној размери добара у најширем обиму. Снажном развоју међународне трговине и полету крупнокапиталистичке привреде отворили су врата путеви који су откривени за Америку и Индију. Легендарно источњачко благо, о коме — по Сомбарту, — прича Марко Поло, привукло је у преко-океанске земље пустолове свих поморских европских држава, који су под заштитом њихових државних застава, иза којих су стајале пушке, и мисионара из редова цркве огњем, мачем и крстом, нове огромне делове света привели под јарам метропола. У пљачци око злата, дијаманата и других разних племенитих руда, затим бисера, слонове кости, па до свиле, вуне и најзад разних биљки, као чаја, какао-а, пиринча, итд. вођени су цели дуготрајни ратови између Холандије, Данске, Шпаније, Француске, Енглеске и других земаља. Резултат те борбе је био, да је Енглеска метропола са 244 хиљаде км 2 и 45 милиона становника приграбила 40 милиона км" територије и 421 милион становника под своју власт у колонијалним поседима; да је Француска са око пола милиона км 2 земљишта и 40 милиона станоЕника метрополе захватила 12 милиона км 2 територије и 109 милиона становника у колонијалним поседима; за њима су, у мањим размерама, ишле друге земље као Холандија, Португалија, Шпанија, Белгија, Италија, Русија и Немачка које су у току рата доживеле бродолом. Огромна богаства, која су се стицала из целога света у главном у Енглеску, затим Француску и, доцније време, у Немачку, омогућила су, да се те земље развију у огромне индустриске и финансиске снаге, које су пре рата господариле целим светом. Уз њих, са значајем који одговара њиховој величини, ишле су мање индустриске европске државе. Трговачким флотама ових индустриских и колонијалних држава у одговарајућим сразмерама одговарале су и њихове ратне флоте. Енглеска је ради завлађивања огромним колонијама и њиховог чувања од других грабљиваца, разном својом флотом го-